Lepo je biti mršav, ali gde je granica? Da li je anoreksija ono čemu treba da težite? Šta je anoreksija, koji su njeni uzroci i kako da izbegnete ovu zamku lepote.

Anoreksija znači mršavljenje van svih granica zdravlja i standarda lepote. Od davnina su ljudi želeli da izgledaju mršavo i vodili računa o svom izgledu. Ideali lepote su se menjali, ali ne i želja i težnja. Stoga, nije ni čudo što je anorekcija jedna od sve rasprostranjenijih bolesti modernog doba.

I u današnje vreme pravila su ostala ista. Normalno je da svi želimo da izgledamo lepo, međutim, standard kojim nas “bombarduju“ sa svih strana, jeste da to ne možemo da budemo ako nismo mršave. Sa naslovnih strana, modnih pista i i važnih događaja jet set-a smeše nam se poznate lepotice, sve obavezno mršave.

Obzirom da je anoreksija poremećaj sa najvećim procentom smrtnosti među psihičkim poremećajima potrebno je ovu bolest od početka shvatiti veoma ozbiljno.

Šta je anoreksija i koji sve tipovi postoje?

 

Anoreksija nije samo pomerećaj u ishrani, mnogo je više od toga. Ona nije rezervisana samo za tinejdžerke, kako se obično misli. Čak 46% devojaka i žena oboli od anoreksije posle 30-e godine. Iako je kod ove bolesti akcenat na ishrani, ovo je zapravo bolest uma, tj. psihički poremećaj.  Definiše se kao izuzetno niska telesna težina u odnosu na visinu, ekstremni i nepotrebni gubitak težine, neosnovani strah od gojenja i iskrivljena slika o sebi i svom telu.

Anoreksija je stanje koje izlazi iz okvira zabrinutosti zbog gojaznosti  ili želje za dijetom. Osoba sa anoreksijom često najpre počinje dijetom da bi izgubila na težini. Tokom vremena, gubitak težine postaje opsesija, a kontrola nad telom postaje imperativ nad mršavljenjem.  Osoba nastavlja sa restriktivnom ishranom, ponekad i drastičnom kao što je Danska dijeta, a često u pratnji drugih oblika ponašanja kao što su preterano vežbanje i fizička aktivnost, preterana upotreba dijetalnih pilula koje izazivaju gubitak apetita, upotreba diuretika, laksativa ili čak povraćanje u cilju smanjenja telesne težine. Čak i izgladnjivanje postaje neka vrsta izazova, zbog osećaja kontrole nad svojim telom. Ovaj ciklus postaje opsesija i na taj način je sličan zavisnosti.

Celuleks gel protiv celulita

Postoje dva osnovna tipa anoreksije:

  1. restriktivni tip anoreksije – gubitak težine se postiže ogromnim ograničavanjem kalorija,  osoba konzumira samo određenu hranu, uglavnom ima opsesivno-kompulsivne radnje vezane za unos hrane i postepeno se navikava na izgladnjivanje.
  2. iscrpljujući tip anoreksije – naglo mršavljenje se postiže povraćanjem ili pomoću laksativa i diuretika. Za ovaj tip karakteristično je prejedanje i konzumiranje visokokalorične hrane,  zbog čega postoji ogroman osećaj krivice. Posle jela, da bi se te kalorije uklonile, poseže se za povraćanjem, zloupotrebom laksativa ili preteranim vežbanje. Ovaj tip naziva se i bulimični, zbog sličnosti u ponašanju sa osobama obolelim od bulimije.

 

Iako postoje dve vrste anoreksije, obe pokazuju slične simptome, kao što su iracionalni strah od gojenja, abnormalni obrasci ishrane, opterećenost težinom, prekomernim naglim mršavljenjem i savršenom slikom o sebi.

 

Između 10 i 20 procenata žena obolelih od anoreksije umire od srčanog udara, drugih komplikacija ili izvrši samoubistvo. Ova bolest ima najveću stopu smrtnosti od svih mentalnih bolesti. Samo polovina obolelih od anoreksije na kraju uspe da se izleči.

Šta izaziva anoreksiju i ko je u opasnosti?

 

Anoreksija nije jednostavan poremećaj. Ona ima mnogo simptoma i efekata, a uzroci su takođe veoma složeni. Medicinska i psihološka istraživanja upućuju na moguće uzroke, iako uzrok anoreksije nije definitivno utvrđen.

Smatra se da se anoreksija razvija kao rezultat više faktora,  bioloških, psiholoških  i socijalnih, među kojima genetika, samopoštovanje i društveni pritisak verovatno igraju najznačajniju ulogu.

 

Genetska predispozicija

Istraživanja pokazuju da genetska predispozicija značajnije utiče na razvitak anoreksije, nego što se do nedavno mislilo, čak se i pominje mogućnost da je ova bolest nasledna, slično kao depresija. Rizici oboljenja mogu da budu i problemi u ishrani u najranijem periodu odrastanja, tj. kod beba, kao i depresija kod majke. Mlada žena čija sestra ili majka ima poremećaj u ishrani je pod većim rizikom, što ukazuje na moguće genetske veze.

 

Psihološki pritisci

Kao najčešći  uzroci ipak se spominju psihološki pritisci u doba odrastanja, u kome se završava formiranje ličnosti, a koji mogu da se jave u porodici. Anoreksičari obično dolaze iz porodica koje imaju visoke zahteve u pogledu njihovih uspeha u školi i drugih aktivnosti i često traže savršenstvo.  Od faktora tu su jos i loši odnosi u porodici, nasilje, loš odnos između majke i ćerke, nedostatak privrženosti i emocija, osećanje napuštenosti i otuđenosti kod deteta, što dovodi do niskog stepena samopoštovanja.

 

Kulturni uticaji

Takođe mogu doprineti razvoju anoreksije – društvo u kome se propagira lep izgled kao sredstvo za siguran uspeh, u kome se govori o dijetama, gubitku kalorija i mršavljenju na gotovu svakom koraku i prikazuju se vitka, privlačna tela i u kome ovo postaju glavne teme naročito među osobama ženskog pola. Pritisak može da podstakne želju za izgladnjivanjem i naglim mršavljenjem, koje  vremenom postaje normalna, čak i pozitivna osobina.

 

Većina onih koje pogođa anoreksije su žene, najčešće mlade žene, ali muškarci mogu razviti ovaj poremećaj.

 

Mnogi stručnjaci smatraju da ljudi kojima profesija zahteva određeni izgled ili konstituciju tela, tj. mršavost (kao što su sportisti – gimnastičari, rvanči i atletičari, kao i manekeni, plesači i glumci…), imaju veći rizik od poremećaja u ishrani, kao što je anoreksija.

anoreksija kod devojaka

 

Simptomi anoreksije i najčešći znaci

 

Osoba koja živi sa anoreksijom stalno krije svoje navike. Zbog toga je prijateljima i porodici teško na početku da uoče znake upozorenja. Kada se suoče, ova osoba pokušava da objasni svoju neredovnu ishranu i odbacuje razloge za zabrinutost. Ali, što anoreksija više napreduje, bliski ljudi neće moći da poreknu svoje instinkte da nešto nije u redu.

 

Najčešći znaci ponašanja kod anoreksičnih osoba i simptomi anoreksije su:

  • držanje dijete i pored mršavog izgleda – osoba se pridržava strogih i restriktivnih dijeta, jede samo određene niskokalorične namirnice, dok su zabranjene “loše” namirnice, kao što su ugljeni hidrati i masti; opsednuta je kalorijama, mastima i gramima, čitanjem oznaka na namirnicama, merenjem i vaganjem porcija, vođenjem dnevnika hrane, čitanjem knjiga o ishrani…
  • pretvara se da jede ili ne govori istinu – skriva hranu, igra se sa njiom ili je baca u cilju izbegavanja da je pojede. Izmišlja izgovore da prekine obrok ( “Obilno sam ručala” ili “Boli me želudac “…)
  • zaokupljenost hranom –  stalno razmišlja o hrani, kuva za druge, prikuplja recepte, čita o hrani u časopisima, pravi planove obroka dok vrlo malo jede.
    – čudni rituali tokom ishrane – odbija da jede sa drugima ili na javnim mestima, čudno se ponaša prilikom obroka (npr. secka hranu bez razloga, žvaće i pljuje, koristi poseban tanjir i posuđe…)
  • korišćenje dijetalnih pilula, laksativa ili diuretika – konzumira dosta vode, razne tablete i biljne preparate za smanjenje apetita i mršavljenje
  • povraćanje nakon jela – često nestaje u toku i nakon obroka ili odlazi u toalet, pušta vodu da prikrije zvuk povraćanja, pere zube odmah posle obroka ili miriše na sredstva za ispiranje usta ili bombone
  • preterano vežbanje – naporno vežba zbog sagorevanja kalorija, bavi se fizičkim aktivnostima i pored povreda, za vreme bolesti, kad je loše vreme.

 

Znaci anoreksičnog izgleda i simptomi fizičkog izgleda su:

  • naglo mršavljanje, dramatičan gubitak težine – osoba brzo, drastično gubi na težini bez medicinskog uzroka, oseća se debelo uprkos neuhranjenosti, čak i oseća da ima višak kilograma generalno ili na nekim mestima, kao što su stomak, kukovi, butine
  • ima sliku o telu koja je vrlo iskrivljena – fokusirana je na telesnu težinu i oblik tela, kao i na veličinu odeće. Često se meri  na vagi i zabrinuta je i zbog sitne oscilacije u težini; oštro kritikuje svoj izgled, provodi mnogo vremena ispred ogledala gde proverava svoje nedostatke, kritikuje sebe, jer nikada nije dovoljno mršava
  • poricanje mršavosti – dok ističe da nema problem sa malom težinom, pokušava da je sakrije (pije puno vode, nosi vrećaste pantalone ili ogromnu odeću…).

 

Anoreksija može imati ozbiljne psihološke i bihevioralne efekte na sve aspekte života pojedinca, ali i na članove njegove porodice. Neuhranjenost može da dovede do depresije i socijalnog povlačenja, osoba  može da postane razdražljiva, da se lako uznemiri i ima poteškoća u interakciji sa drugima. Prekomerno mršavljenje može da dovede do poremećaja sna, čestih nesanica i umora u toku dana, smanjenja pažnje i koncentracije. Ostali psihijatrijski problemi uobičajeni za ljude sa anoreksijom su i afektivni (poremećaji raspoloženja), anksiozni poremećaji  i poremećaji ličnosti.

Uglavnom osobe s anoreksijom u svakom drugom aspektu života žive skladno, osim za njihov odnos s hranom. Oni često teže kontroli, savršenstvu, preteruju u raznim aktivnostima i često imaju visoke dostignuća u mnogim područjima. Međutim mnogi jesu ili su bili u nekom trenutku u svom životu, zavisnici od alkohola, droga ili kocke.

Izgladnjivanje dovodi i do teških fizičkih posledica. Kada telo ne dobija potrebne hranljive materije za normalno funkcionisanje, usporavaju se sve funkcije jer je organizam primoran da štedi energiju. Otkucaja srca postaju veoma spori, a krvni pritisak nizak. Rizik od prestanka rada srca raste, što je broj otkucaja srca i krvni pritisak niži. Smanjuje se gustina kostiju (osteoporoza), što rezultira suvim, lomljivim kostma, dolazi do gubitka mišića i slabosti. Dolazi i do poremećaja u endokrinom sistemu, poremećaja u menstrualnom ciklusu čak i izostanka menstruacije i hormonalne neravnoteže. Javlja se anemija, opada imunitet, a pored smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca, ljudi s anoreksijom mogu da imaju i mali broj belih krvnih zrnaca, koji igraju važnu ulogu u zaštiti organizma od infekcija. Dehidratacija može da dovede do otkazivanja bubrega. Nesvestica, umor i ukupna slabost postaju svakodnevnica, a suva kosa, žućkasta koža, lomljivi nokti,  gubitak kose su zajednički za sve anoreksičare. Javljaju se još i zatvor, nadutost, vrtoglavice i glavobolje. Često povraćanje može da dovede do stomatoloških problema, karijesa i oštećenja desni i na kraju do gubitka zuba. Karakteristična je i ekstremna osetljivost na hladnoću (nošenje nekoliko slojeva odeće, čak i kada napolju nije hladno).

anoreksija

 

Lečenje anoreksije

 

Najveći izazov u lečenju anoreksije jeste da osoba prizna da ima ovu bolest. Većina ljudi s aanoreksijom poriče da ima poremećaj u ishrani ili ga vešto krije. Ljudi često pristaju na lečenje tek kada njihovo stanje postane ozbiljno.

Obzirom da anoreksija pogađa i um i telo, timski pristup lečenju je najdelotvorniji, a najbolje je da stručni tim čine lekar, psiholog, savetnik i nutricionista. Učešće i podrška članova porodice takođe ima veliku ulogu u uspehu lečenja.

Prioritet u tretmanu anoreksije je rešavanje i stabilizacija eventualnih ozbiljnih zdravstvenih problema. Hospitalizacija je neophodna kod pacijenta koji je izgubio previše mase i težine, sa srčanim ili drugim ozbiljnim problemima i kod osobe sa teškom depresijom ili mislima o samoubistvu.

Druga komponenta lečenja anoreksije je nutritivno savetovanje i pokušaji da se osoba ugoji. Nutricionista ili dijetetičar pacijenta uči o zdravoj i pravilnoj ishrani i pomaže da se napravi i prati plan ishrane, koji uključuje dovoljno kalorija da se dostigne i održava normalna, zdrava težina.

Celuleks anticelulit gel

Savetovanje je od ključnog značaja za lečenje anoreksije. Njegov cilj je da se identifikuje negativne misli i osećanja i da se podstakne da se poremećene navike u ishrani zamene zdravim. Drugi važan cilj savetovanja je da pacijent nauči kako da se nosi sa teškim emocijama, problemima u vezi i stresom na produktivan, a ne samo-destruktivan način. Grupe za podršku takođe mogu da budu deo lečenja. Razgovor sa osobama koje imaju zajednička iskustva i probleme,mogu pomoći da se pacijent ne oseća usamljeno.

Anoreksije je ozbiljno stanje koje može biti opasno po život. Lečenje može pomoći anoreksičnoj osobi da povrati normalnu težinu. Ali, nije retkost da se bolest vrati. Većina osoba sa anoreksijom će i dalje da preferira manju telesnu težinu i biće vrlo fokusirana na hranu i kalorije. Uspostavljanje i održavanje zdrave težine može biti teško i za to je nekad potrebno dugotrajno lečenje.

Zdravstveni radnici često govore o opasnostima anoreksije i tako, kroz edukaciju svojih pacijenata i javnosti, utiču na sprečavanje ovog i drugih poremećaja u ishrani.

Ocena naših čitalaca
[Ukupnol: 11 Prosek: 4.5]
Previous post

Ovsene mekinje treba da budu deo svakodnevne ishrane. Saznajte zašto!

Next post

Krijete li gljivice na noktima ispod vašeg laka?

The Author

Ivana Simić Apostolou

Ivana Simić Apostolou

No Comment

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

one × four =