Kako proteinska dijeta utiče na gubljenje kilograma

Da li je istina da proteinska dijeta omogćava da smršate bez gladovanja? Na koji način proteinska dijeta omogućava ovo?  Hajde da to objasnimo.

Proteinska dijeta je, kao što sam naziv govori, plan ishrane koji se bazira uglavnom na proteinima. Sigurno ste čuli do sada da ovakav način ishrane omogućava brzo mršavljanje, a da pri tom možete da jedete skoro u neograničenim količinama. 

Šta su proteini i zašto su oni važni?

Da bismo govorili o proteinskoj dijeti i o tome kako ona utiče na mršavljanje, potrebno je pre svega da objasnimo koja je uloga proteina u organizmu i zašto su oni važni

Proteini su složeni molekuli napravljeni od amino kiselina koji su neophodni za izgradnju ćelija i organa u našem telu i za njihovo funkcionisanje.

Kada konzumiramo proteinske namirnice, proteini se razbijaju na ove amino kiseline. One mogu biti:

  • Esencijalne – amino kiseline koje moraju biti unete  kroz hranu.
  • Neesencijalne – one koje se stvaraju u telu  kroz razgradnju esencijalnih amino kiselina

Jasno je da je hrana bogata proteinima važna za rast i razvoj, posebno kod dece i trudnica, ali i za svakog drugog čoveka. Bez proteina, nema izgradnje i reparacije ćelija, a struktura funkcionisanje naših organa i vremenom bi bili narušeni.

Šta je proteinska dijeta u stvari?

Proteinska dijeta je način ishrane čija je osnova hrana bogata proteinima, dok se u isto vreme smanjuje (ili sasvim ukida) hrana bogata ugljenim hidratima.

Ovakav način ishrane omogućava veoma brzo gubljenje viška telesne težine, odnosno masnih naslaga.

Šta se zapravo dešava u telu kada se drži ova dijeta?

Uloga proteina nije da istopi višak kilograma. Iako se neke amino kiseline koriste za stvaranje enzima koji omogućavaju razlaganje hrane, tu nije njihova caka.  Njihov posao je drže sitost!

Proteini su mnogo teži za varenje, pa telu treba više vremena da ih razgradi. Ova razgradnja je pravi posao za vaše telo, koji ono ne može da obavi, a da pri tom ne troši neki izvor energije. Više posla, dakle, automatski podrazumeva više potrošene energije, odnosno više potrošenih kalorija. To je dupla korist. Vi zapravo unosite manje kalorija kroz obroke i trošite više kalorija za njihovu razgradnju nego kada se hranite svojom uobičajenom ishranom.

Činjenica da se sporije razgrađuju, znači da proteini duže ostaju u telu i sporije se izbacuju. Samim tim, oni igraju svoju ulogu u održavanju sitosti, čime potpomažu proces mršavljenja.

Hteli mi to da priznamo ili ne, glad je najveći neprijatelj svake dijete!

Suština mršavljenja kod ove dijete nije u samom unosu proteina i održavanju sitosti , već u smanjenom unosu ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati su ti koji zapravo izazivaju gojaznost i stvaranje viška masnih naslaga. Oni se u telu razlažu na proste šećere koji naše ćelije koriste kao gorivo. I to je u redu, sve dok ne unesemo višak tog goriva. Onda telo počinje da čuva taj višak u masnim naslagama i u celulitu.

Kako se rešiti celulita? Jelena je dugo tražila odgovor. Nije imala višak kilograma, ali jeste celulit na nogama i butinama. Danas da je sretnete, to nikad ne biste rekli. Ona više nema celulit ni strije, izgleda sjajno, a sve je uspela prirodnim putem. Nije teško! Možete probati i vi! U čemu je caka, pročitajte u iskustvu koje je podelila sa nama na sledećem linku: https://minutzamene.com/moj-celulit-je-nestao-na-ovaj-nacin/

Šta se dešava kada ne unosimo ugljene hidrate?

Jednostavno je – onda kada ih telo ne dobija iz izvora spolja, kroz hranu, ono počinje da koristi one koji se nalaze unutar tela.Proteinska dijeta ima za cilj da potroši te zalihe koje je telo sačuvalo!

Jedan od razloga zašto se na ovaj način brzo gube kilogrami jeste činjenica da se uz ovakav način ishrane gubi dosta vode iz organizma. A voda  je itekako teška!

Ugljeni hidrati su složena jedinjenja koja vezuju za sebe dosta vode. Manje ugljenih hidrata, dakle, znači i manje vode koja ide sa njima  u paketu.

To istovremeno znači i pomeranje skale na vagi!

Ipak, malo ljudi razmišlja o dijeti da bi izgubilo vodu ili mišićnu masu.  Ne zaboravite – poenta dijete ne treba da bude izgubiti kilograme. Vašu težinu čine i voda i mišići i kosti. Ono što je obično „trn u oku“ jesu masne naslage.

Kako se masne naslage tope uz dijetu bogatu proteinima?

Proces je sledeći – tek nakon što potroši rezerve ugljenih hidrata ,telo počinje da koristi masti kao izvor energije. Ovaj proces gubljenja masti naziva se često i ketoza, a proteinska dijeta ima svoju varijantu koja se zove ketogena dijeta.

Šta je ketoza?

Ovo je pojam na koji ćete često naići ako krenete da ispitujete iskustva sa proteinskom dijetom. I da, vrlo često ćete naći da je ketoza proces štetan po zdravlje, jedan od razloga zbog kojeg treba izbegavati ishranu baziranu na proteinima. Ketoza nije bolest, ali se povezuje često sa dijabetesom.

A o čemu se zapravo radi?

Ketoza je normalan proces koji se odvija u telu. Kada u telo ne unosite dovoljno ugljenih hidrata, ono umesto njih počinje da sagoreva masti da bi dobilo energiju.

Cilj proteinske dijete i jeste da izazovete ketozu.

Tokom tog procesa stvaraju se ketoni.

Jesu li ketoni štetni?

Rizik po zdravlje nastaje onda kada se ketoni u telu nagomilaju. Dolazi do promene hemijskom balansu krvi i do dehidracije. Kada se ketoni nakupe u krvi, ona postaje kisela -ovo stanje naziva se ketoacidoza. Ovakvo stanje organizma jeste opasno i može da dovede da kome ili smrti. To je stavka koju možete povezati sa bolešću.

Postoji li taj rizik kada držite proteinsku dijetu?

Ovom riziku su izloženi dijabetičari ukoliko ne uzimaju insulin.

Kod ljudi koji ne boluju od dijabetesa, ketoacidoza se retko javlja i nije posledica niskokalorične ishrane, osim  ako sebe ne iscrpljujete do te mere da bukvalno počinjete da umirete od gladi.

Koliko proteina treba uneti u organizam dnevno?

Lekari tvrde da je potrebna količina proteina za organizam otprilike 0,7g po svakom kilogramu težine tela. Dakle, osoba od 60 kg treba da unese 42g proteina dnevno. To nije neizvodljivo! Recimo 100g sira ima 25g proteina.  Ali mi ne jedno samo proteine, zar ne? Zapravo, mnogi od nas unose i mnogo manje od ove preporučene količine. Uz njih se podrazumeva i doza ugljenih hidrata, a rekli smo već da je njihov višak direktan uzrok pojave viška kilograma.

Proteinska dijeta podrazumeva zapravo povećan unos proteinskih namirnica u odnosu na onaj na koji smo navikli.

Postoji više varijanti ovih dijeta. Neke su manje, a neke više rigorozne.

Rigorozne dijete podrazumevaju ishranu samo proteinima. Neke od njih se baziraju samo na mesu, neke samo na jajima i slično. Ovakve dijete obično traju veoma kratko i spadaju u kategoriju „brzih dijeta“.  Manje rigorozne dijete dozvoljavaju kombinovanje proteina sa voćem i povrćem. Tu su Atkinsonova dijeta, Dukanova dijeta i slično. Suština je ista – obroci se sastoje uglavnom od proteina.

Proteinska dijeta – jelovnik

Proteinska dijeta - jelovnik Proteinska dijeta – jelovnik[%2