Bojan Ćirić u podkastu Minut za mene: ko nam određuje šta možemo?

Koliko puta poverujemo da nešto ne možemo, a da nismo ni pokušali? Bojan Ćirić, gost nove epizode podkasta „Minut za mene“, o tome govori iz iskustva koje nas navodi da preispitamo sopstvene odgovore.

Master vaspitač, pisac, humanitarac i dobitnik Svetosavske nagrade, Bojan je izgubio vid 2009. godine. Sa Milicom Ašćerić razgovara o životnim promenama, deci, stvaralaštvu i predrasudama koje ponekad prihvatamo i pre nego što ih primetimo.

Šta deca primete, a odrasli zaborave?

Za decu u vrtiću on je Boki koji priča šašave priče i čuva tajne. Iza tog opisa stoji poverenje koje se ne dobija diplomom ili nagradom.

Kako se ono gradi? Šta vaspitač sazna o odraslima posmatrajući decu? I kako se dogodi da dete, okruženo porodicom, nema kome da ispriča svoj dan?

Bojan otvara pitanja koja će mnogim roditeljima zazvučati poznato, posebno ona o pažnji, granicama i primerima koje svakodnevno dajemo.

Koliko se naše ponašanje poklapa sa onim što tražimo od dece?

Čije „ne možeš“ prihvatamo bez provere?

Kada se život promeni, menjaju se i svakodnevne navike, planovi i odnosi sa ljudima. Ali ko tada procenjuje šta nam je dostupno, a od čega bi trebalo da odustanemo?

Bojan govori o prihvatanju gubitka vida, podršci bliskih ljudi i situacijama u kojima tuđa zabrinutost otkriva i poneku predrasudu. Njegova iskustva otvaraju pitanje gde pomoć prestaje da bude podrška i počinje da ograničava.

Uz rad u vrtiću, pisanje, muziku i humanitarne akcije, ostaju i želje koje tek namerava da ostvari.

Razmislite: postoji li nešto što ste i sami otpisali pre prvog pokušaja?

Upoznajte čoveka čije priče podstiču da pažljivije slušamo decu, preispitamo predrasude i damo priliku sopstvenim planovima.

Pogledajte celu epizodu podkasta „Minut za mene“ sa Bojanom Ćirićem.