Prokrastinacija kao ružna navika koje možda niste ni svesni

Da li je prokrastinacija i vaš problem? Obratite pažnju. Ovi saveti mogu vam pomoći da se rešite te ružne navike i bolje organizujte vreme!

Verovali ili ne, svako ima ovaj problem u nekoj meri. Ukoliko i vi odlažete svoje važne obaveze sve dok vam njihovo završavanje ne postane hitno, možete biti sigurni da ste u tom košu. Znate ono kada odlažete kupovinu rođendanskog poklona dok ne dođete u situaciju da kupujete neposredno pre samog događaja i onda se nervirate jer vam se ne uklapa u sliku koju ste zamislili ili zato što ne možete ni da nađete adekvatan poklon?

Da li i vi sve radite u zadnji čas ?

Niste jedini.

20% ljudi tvrdi da ima ovakve navike i da je prokrastinacija deo njihove svakodnevice.

Šta je prokrastinacija?

To je zapravo sinonim za odugovlačenje. Gledano sa strane, odlaganje obaveza do nekog krajnjeg trenutaka, nekome može izgledati kao lenjost. U glavi onoga ko ima problem sa prokrastinacijom, problem je mnogo složeniji. Ne samo da se ta osoba ne oseća lenjo, već naprotiv – oseća se preopterećeno poslom, ali joj je produktivnost očajna.

Prokrastinacija nije nov fenomen, ali je svoj vrhunac zasigurno dostigla sa razvojem društvenih mreža i interneta i savim sigurno ste i vi bar jednom upali u ovu zamku. To je ono kada znate da morate nešto da završite, ali to odlažete okupirajući se nekim drugim manje bitnim zadacima koji su vam zabavniji i prijatniji. Recimo, morate da završite neki kućni posao, ali imate urgentnu potrebu da zavirite na Facebook samo jedan minut.

Naravno, to nikad ne bude samo minut jer ćete uvek naći bezbroj stvari koje ća vam privući pažnju. Posao kasnije odradite brzinu ili ga ne uradite uopšte. Stručno ga odložite za sutra!

Nisu samo društvene mreže veliki ometač već i internet sam po sebi. Koliko puta ste uhvatili sebe da krenete da tražite nešto u nameri da zadovoljite svoju radoznalost na internetu, i ostanete satima da istražujete temu? Ali hej! To nije nebitno, to su sve važne informacije koje su vam baš sad trebale i koje biste inače zaboravili da proverite. U međuvremenu, saznali ste baš sve detalje o predmetu vaše radoznalosti – i ono bitno i ono nebitno i potpuno zanemaraili zadatak koji zaista trebalo da uradite.

Ovakvo ponašanje bez problema postaje navika i način života jer u trenucima odlaganja radimo stvari koje nam više prijaju od obaveza.  Nekad je uzrok toga neodgovornost i nemar, ali nije uvek tako.

Da li odlažete borbu protiv celulita? Nemojte ni to! Već sada se uhvatite u koštac sa svim problemima koje imate, pa neka su i estetske prirode. Dobar način za to pronašla je naša čitateljka Katarina koja se savim lako potpuno rešila celulita i strija. Želite da znate kako? Onda pročitajte njenu priču na ovom linku.https://minutzamene.com/kako-sam-se-resila-celulita/

Koji su još uzroci prokrastinacije

• Osećaj  neprijatnosti. Emocije pokreću mnoge stvari u našem životu, pa čak i odugovlačenje. Često je uzrok prokrastinacije odlaganje nekog neprijatnog osećanja. Na primer, to se dešava onda kada odlažete neki  težak fizički posao jer izaziva umor, ili učenje i završetak nekog poslovnog zadatka jer vas očekuje procena znanja ili veština, a to nije uvek prijatan doživljaj.

• Neodstatak veština je još jedan od razloga za odugovlačenje koji sprečava izvršavanje obaveza. Samim tim kad ne znate kako da ga uradite,  zadatak postaje teži i neprijatniji, iako nije nužno nesavladiv. Uvek možete da naučite neku veštinu koju nemate ili zatražite pomoć nekoga ko je ima. Pa ipak, odlažete u nedogled jer lakše je gurnuti problem pod tepih nego uložiti dodatni napor i trud.

• Nedostatak motivacije. Posao je duplo teži onda kada za uzvrat ne dobijete nagradu odgovarajuće veličine, bilo da je u pitanju novčana nadoknada ili emotivno zadovoljstvo. Zato odlažete obaveze i radite ono što donosi brzu nagradu i osećaj zadovoljstva.

• Perfekcionizam često dovodi do prokrastinacije. To su, na primer, one situacije kada imate sjajnu ideju na umu, ali odugovlačite sa njenom realizacijom jer vam se nisu poklopile sve kockice, jer niste raspoloženi, jer vam se čini da nije pravo vreme i nema uslova za ostvarenje ciljeva i slično. Nekad su ovakvi razlozi za odlaganje posla razumni, ali ako postanu svakodnevni, često su umišljeni i samo loš izgovor.
• Neorganizacija i preopterećenost poslom. Previše obaveza ne mora uvek da bude razlog da iste obavite što pre. Naprotiv, vrlo lako možete doći u situaciju da provodite više vremena žaleći se kako nemate kad da završite posao, nego zaista radeći u pravcu rešavanja svog problema.

Svako od nas ima svoju žutu minutu i dan kada mu stvari baš ne idu od ruke pa ostavlja stvari za neke vedrije dane. Onda kada uvidite tu lakoću odlaganja obaveza u odnosu na njihovo završavanje, možete vrlo lako postati pravi umetnici prokrastinacije. 

To su oni ljudi koji su  u stanju da u momentu izmisle 100 razloga da rade nešto drugo i 100 izgovora zašto je baš to bitnije od onoga što treba da završe.

Dobar prokrastrator ima sledeće karakteristike:

• Ispunjava svoj dan nebitnim obavezama i na krau dana sde pita „Gde mi je prošao dan? Ništa nisam uradio?„
• Planira da započne više poslova odjednom i ostaje na gledanju u plan. Ne preduzima korake da ostvari makar neki.
• Ogladni, ožedni ili ima iznenadnu potrebu da nadoknadi energiju kafom kada započne težak zadatak
• Čeka pravo vreme da završi zadatak, iako to vreme nikako ne stiže. Onda kada stigne, obično ga je vrlo malo pa se posao završava pod stresom.

Gledanje u telefon ili igranje igrica umesto završavanja posla možda deluje kao zabava, ali u glavi osobe koja odlaže obaveze  nije opuštenost, već konstantna napetost zbog obaveza koje je čekaju.

Lakše je pobeći od problema nego ih rešiti

Činjenica je da iza svakog odugovlačenja stoji potreba da se nešto završi. Nekad se morate sukobiti sa tim i rešiti problem, a nekad obaveza nema rok pa ju je lakše gurnuti pod tepih i zatrpati nekim manje bitnim stvarima i izgovorima.

Stvari gurnute pod tepih ne nestaju. Spremno vas čekaju, a mogu i da narastu!

To je recimo slučaj kada odlažete za sutra plaćanje nekog duga, pa na kraju na njega nagomilate i kamate.

Po pitanju nekih odlaganja obaveza ja sam oborila sve rekorde u životu. Polaganje vozačkog ispita je obaveza koju sam odugovlačila  toliko dugo da realno ni sama ne znam kada sam počela da razmatram njeno ostvarivanje.  U svakom slučaju, završila sam je iz prve, mada sam  već imala preko 30 godina starosti.

Dan danas tako izbegavam vožnju.  Samo polaganje vožnje nije ništa bez prakse i rutine, a ja uporno pronalazim razloge da me neko drugi vozi jer: nisam dobro raspoložena, jer automobil nije savršeno ispravan, jer mi je jeftinije da se vozim gradskim prevozom ili taksijem po ceni autobuske karte nego da platim parking i tražim slobodno parking mesto i jer je mnogo zdravije biti aktivan i ići peške.

Isto je i sa drugim, svakodnevnim obavezama u životu. Recimo hoću da napišem članak, ali iznenada moram i da otkrijem zašto moj  Google+ nalog briše postove sa mog bloga, a onda otkrijem još sedamnaest stvari povezanih sa tim problemom i bacam se na njihovo rešavanje iako znam da me čeka pisanje. Da nekim slučajem  možete sada da bacite pogled na istoriju mog internet pretraživača, ustanovili biste da imam opsesivno-kompulsivni poremećaj kliktanja na moj email i Facebook nalog u proseku na svaka 2-3  minuta, čak i onda kada ama baš ništa ne očekujem na njima. Pri tom imam grižu savesti jer ne odrađujem ono što sam zacrtala onim tempom kojim želim.

Šta se dešava usled svega toga?

Provedem ceo dan za računarom, a mogla sam da imam slobodno popodne! Radim do uveče, a tada je mozak toliko umoran od korisnih i beskorisnih informacija koje je primio da pisanje baš i ne ide. Odlažem stvari za ujutru čvrsto rešena da ću da se promenim.

Da li vam je poznat ovaj obrazac ponašanja?

Prokrastinacija nije problem ako je povremena. To slobodno  pripišite nespremnosti ili lošem raspoloženju. Ona je problem onda kada postane vaša navika.

Koje posledice može izazvati prokrastinacija?

Odugovlačenje deluje kao lako rešiv problem. Potrebno je samo malo dobre organizacije, zar ne? Ali to je loša navika kao i svaka druga. Zavisnost takoreći!

Jednostavno je promeniti nekoga ko ima običaj da odlaže poslove taman toliko koliko je jednostavno ubediti pušača da ostavi cigarete!

Kao i svaka druga loša navika i ova ima loše posledice, može da napravi velike probleme i da utiče na kvalitet vašeg života u onom lošem smislu i evo par primera za to:

• Stvara nepotreban stres. Onda kada odlažete svoje obaveze, stavljate sebe u situaciju da na kraju morate da ih završite u suviše kratkom roku i stvarate sebi nepotreban pritisak i nervozu. Besni ste jer nemate vremena i još besniji jer znate da ste ga imali na pretek ali ste ga uludo potrošili.

• Sprečava vas da napredujuete. Odlaganje akcija i nesposobnost donošenja odluka neće vas pogurati napred niti vam pomoći da napredujete. Naprotiv, sva je prilika da ćete, čekajući svoju šansu, cupkati u mestu ili propustiti svo voz.

• Uništava vas profesionalno i čini vas neodgovornim. Onda kada radite stvari na vreme, radite ih sa pažnjom. Prokrastinacija može da dovede do toga da ne završavate svoje obaveze na vreme. Čak i ako ispoštujete rok, radite na brzinu i vaš rad nije kvalitetan, a to utiče na vašu reputaciju.

• Lažete sebe. Lagati druge je jedna priča, ali lagati sebe je već stvarno posebna kategorija samozavaravanja.  Prokrastratori najčešće imaju izgovor da odlažu posao jer im je težak i ne mogu da ga rade pod pritiskom, pa čekaju neko pravo vreme. Kada ono dođe, nema ga dovoljno, rade na brzinu i zaista rade pod pritiskom iako to nije bilo neophodno. Drugim rečima, lažu sebe. Ne samo da uspešno mogu da rade pod prtisikom, nego zapravo sami stvaraju uslove za to.
• Uništavate zdravlje. Postoji sijaset istraživanja koja govore o tome kako stres utiče na imuni sistem . Svesno ili ne, odlaganjem  svojih obaveza ugrožavate svoje zdravlje, skloniji ste prehladama i virusima, nervozniji, skloniji promenama raspoloženja i stomačnim problemima.

Može li se prokrastinacija izlečiti?

Odlaganje obaveza  nije problem koji je nastao preko noći, već navika i način života. Iz tog  razloga ni lečenje prokrastinacije nije brzo i jednostavno.

Za početak, da biste se izlečili od ove ružne navike i i konačno odmorili od samih sebe , potrebno je da identifikujete svoj problem.Prihvatite činjenicu da obavezu morate završtiti i da okretanje leđa problemima nije rešenje već samo odlaganje istog.

Saznajte zbog čega zapravo odugovlačite, a zatim krenite u akciju:

• Ukoliko je problem nedostatak motivacije, nađite nešto što vas motiviše. Nagradite sebe za završen zadatak! Završite posao prepodne da biste popodne mogli da idete sa drugaricama na kafu, častite sebe kockicom čokolade ili nekom drugom poslasticom. Dobro, u ovom drugom slučaju ne preterujte!
• Ukoliko je problem pretežak zadatak, razložite ga na manje obaveze i završavajte  jednu po jednu.

Odradite prvo najteži zadatak, onda dok još niste umorni od previše obaveza i dok vam je koncentracija odlična. Ostali zadaci, koji su lakši, posle će ići glatko.

• Ukoliko je vaš problem loša organizacija, napravite planer sa zadacima koje treba da uradite i stavite ih na vidno mesto. Precrtajte one obaveze koje završite, gledajte kako se brdo vaših obaveza smanjuje i uživajte u tome.

Probajte da obrnete stvari. Umesto da započnete sa najtežim zadatkom, započnite sa nekim malim zadacima koji se brzo završavaju kako biste brže stekli osećaj da postižete željeni rezultat i kako bi nagrada izgledala bliža.

• Ukoliko je vaš problem nedostatak veština, nađite partnera. Podelite obaveze. Rad u društvu može biti zabavniji. Osim toga, ukoliko vidite da neko pored vas postiže ciljeve, biće vam glupo da ne dostignete svoje. Probudite svoj takimičarski duh.

• Promenite okruženje. Boje, svetlo, atmosfera, buka… sve to utiče na nas iako nismo toga svesni. Probajte da promenite okruženje u kojem radite i možda ćete biti produktivniji.

• Ne radite ništa. Ovo je odličan trik koji treba da isprobate. Dovedite sebe u situaciju da ne morate da radite ništa. Ponekad je samo činjenica da nešto morate dovoljno odbojna. Recimo, ako treba da napišete neki tekst, najbolje da izađete iz kuće i rešite se telefona i interneta. U kući će vas okupirati mnoge druge stvari.  Van  nje možete se naći u situaciji da jednostavno nemate šta da radite pa da od dosade uradite ono što treba.

• Isključite obaveštenja o mail-u i dešavanjima na Facebooku na računaru i telefonu. Sva je prilika da svet neće stati ako ih ne primetite istog trenutka. Lično sam se uverila da mogu da odem ceo dan iz kuće, vratim se uveče i propustim svega 3 nebitna mejla i par sporednih obaveštenja na društvenim mrežama. Da sam bila kod kuće, provela bih 2 sata proveravajući ih i još toliko vremena i pažnje odvukle bi mi neke druge, nebitne stvari.

• Pričajte ljudima o svojim obavezama. Nemojte da se žalite i da smarate ljude oko sebe jer će početi da vas doživljajavju kao energetskog vampira, ali stavite do znanja šta radite i koje obaveze završavate . Još bolje, blogujte o tome! Zar ne bi bilo bezveze da vas neko pita šta ste uradili po pitanju obaveza koje ste imali, a vi nemate spremnu priču o uspehu?

• Obustavite nevažne obaveze. Kada uhvatite sebe da radite nebitne stvari, ne završavajte ih, nego ih obustavite. Isto tako je i sa obavezama koje imate. Ukoliko vidite da su vam ciljevi pogrešni, odustanite od njih.

• Obavežite se da barem započnete zadatak, makar radili na njemu 5 minuta. Vrlo je verovatno da ćet se zadržati na njemu više od toga i završti i bar deo posla, a možda i ceo.
• Družite se pozitivnim i uspšenim ljudima koji zaista ostvaruju ciljeve. Oni će da vas motivišu da se pokrenete, a ne da odlažete.

Ukoliko prokrastinacija počne da narušava vaš život, a ne umete da pomognete sami sebi, potražite stručnu pomoć.

Onda kada imate naviku da odugovlačite, život preuzima kontrolu nad vama i prepuštate stvari stihiji . Ne utiče to samo na vas, već i na ljude koji vas okružuju kojima postaje sve teže da se oslone na vas. Onda kada odmah reagujete i završavate svoje obaveze, konci su ipak u vašim rukama.

Donesite odluku da preuzmete kormilo i pokušajte da se rešite prokrastinacije. Odmah!  Ne odlažite to za sutra ili neko bolje vreme.