Rana dijagnostika i adekvatna terapija Alchajmerove bolesti omogućavaju usporavanje razvoja bolesti i kvalitetniji život u trećem dobu.
Pregled neurologa je neophodna prva stepenica u otkrivanju bolesti, njenom praćenju i obezbeđivanju boljeg kvaliteta života.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, koja je zbirni naziv za sva oboljenja koja karakteriše gubitak pamćenja.
Alchajmerovu bolest karakteriše slabljenje sposobnosti pamćenja, mišljenja, a na posletku i svakodnevnog funkcionisanja.
Bolest se razvija sporo i gotovo neprimetno, što obolele osobe nekada navodi na odlaganje pregleda neurologa.
U mozgu obolele osobe se pojavljuju dve vrste proteina amiloid i tau, koji stvaraju plakove, odnosno čvoriće. Pretpostavlja se da je uloga plakova i čvorića ometanje nervnih impulsa između nervnih ćelija.
Kada se akomuliraju na određenom mestu izazivaju zapaljenje i dolazi do odumiranja nervnih ćelija i svojevrsnog skupljanja mozga. Tau proteini se pojavljuju u mozgu već u dvadesetim godinama i nagomilavaju u delovima povezanim sa spavanjem, pažnjom i pamćenjem.
Prisustvo ove dve vrste proteina može da se utvrdi tek nakon smrti obolele osobe. Za sada je moguće samo dati pretpostavke da se radi o Alchajmerovoj bolesti za života prema prisutnim simptomima i skeniranjem mozga se mogu utvrditi verovatni nivoi ovih proteina u mozgu.
Još uvek je nepoznanica kako dolazi do nastanka Alchajmerove bolesti budući da se visok nivo ovih proteina može naći i kod zdravih osoba. Poznato je da genetika igra veoma važnu ulogu u nastanku ove bolesti.
Prepoznata su tri gena na kojima mutacije dovode do ubrzanog nagomilavanja amamiloidnih proteina u mozgu.
Najznačajniji faktori rizika pored starosti su gojaznost i dijabetes tip 2. Gojaznost ima dokazano dejstvo na pojavu Alchajmerove bolesti jer viši indeks telesne mase od 40 češće je povezan sa bolešću nego normalan.
Nasuprot tome fizička aktivnost poboljšava neuroplastičnost mozga, odnosno sposobnost obrazovanja novih neuronskih veza.
Depresija i anksioznost u mladosti dva puta povećava šanse za pojavu demencije.
Alchajmerova bolest je karakteristična za duboku starost i obično se prvi simptomi pojavljuju na nakon 65. godine života. Najčešće u osamdesetim godinama. Simptomi Alchajmera su najpre blago izraženi, a zatim se postepeno povećavaju.
Osobe obolele od ove bolesti imaju mogu imati poteškoće u obavljaju svakodnevnih aktivnosti koje im nekada nisu predstavljale problem. Sve češće su im potrebni podsetnici, ali i oslanjanje na druge članove porodice, od kojih će u nekom momentu postati potpuno zavisni.
Najčešći simptomi po kojima se prepoznaje Alchajmerova bolest su:
Porodica i najbliže okruženje treba da imaju razumevanje za česte promene raspoloženja, depresiju i anksioznost kod obolelih od Alchajmerove bolesti. Razlozi leže u osećaju straha i zbunjenosti koja usledi kad osoba uoči da nema više iste sposobnosti kao ranije i da zavisi od drugih.
Pregled neurologa započinje razgovorom (anamnezom), zatim pregledom dostupne medicinske dokumentacije i fizikalnim pregledom. Neurolog će potražiti informacije od obolelog vezane za njegov svakodnevni život i poteškoće sa kojima se suočava. Neurološki pregled obuhvata i testove kojima se procenjuje sposobnost mišljenja i pamćenja obolele osobe.
Pregled neurologa može da uključi i laboratorijske analize kojima se isključuju drugi uzročnici tegoba koje je pacijent naveo.
Iako ne postoji lek koji bi mogao izlečiti Alchajmerovu bolest, postoji niz tretmana koji mogu usporiti njen tok i ublažiti simptome.
U poliklinici dr. Rončević možete obaviti pregled neurologa i tako otkloniti sumnje koje imate vezane za vaše neurološke probleme.
POVEZANI ČLANCI
