Mnogi stručnjaci smatraju da ljudi kojima profesija zahteva određeni izgled ili konstituciju tela, tj. mršavost (kao što su sportisti – gimnastičari, rvanči i atletičari, kao i manekeni, plesači i glumci…), imaju veći rizik od poremećaja u ishrani, kao što je anoreksija.
Simptomi anoreksije i najčešći znaci
Osoba koja živi sa anoreksijom stalno krije svoje navike. Zbog toga je prijateljima i porodici teško na početku da uoče znake upozorenja. Kada se suoče, ova osoba pokušava da objasni svoju neredovnu ishranu i odbacuje razloge za zabrinutost. Ali, što anoreksija više napreduje, bliski ljudi neće moći da poreknu svoje instinkte da nešto nije u redu.
Najčešći znaci ponašanja kod anoreksičnih osoba i simptomi anoreksije su:
- držanje dijete i pored mršavog izgleda – osoba se pridržava strogih i restriktivnih dijeta, jede samo određene niskokalorične namirnice, dok su zabranjene „loše“ namirnice, kao što su ugljeni hidrati i masti; opsednuta je kalorijama, mastima i gramima, čitanjem oznaka na namirnicama, merenjem i vaganjem porcija, vođenjem dnevnika hrane, čitanjem knjiga o ishrani…
- pretvara se da jede ili ne govori istinu – skriva hranu, igra se sa njiom ili je baca u cilju izbegavanja da je pojede. Izmišlja izgovore da prekine obrok ( „Obilno sam ručala“ ili „Boli me želudac „…)
- zaokupljenost hranom – stalno razmišlja o hrani, kuva za druge, prikuplja recepte, čita o hrani u časopisima, pravi planove obroka dok vrlo malo jede.
– čudni rituali tokom ishrane – odbija da jede sa drugima ili na javnim mestima, čudno se ponaša prilikom obroka (npr. secka hranu bez razloga, žvaće i pljuje, koristi poseban tanjir i posuđe…)
- korišćenje dijetalnih pilula, laksativa ili diuretika – konzumira dosta vode, razne tablete i biljne preparate za smanjenje apetita i mršavljenje
- povraćanje nakon jela – često nestaje u toku i nakon obroka ili odlazi u toalet, pušta vodu da prikrije zvuk povraćanja, pere zube odmah posle obroka ili miriše na sredstva za ispiranje usta ili bombone
- preterano vežbanje – naporno vežba zbog sagorevanja kalorija, bavi se fizičkim aktivnostima i pored povreda, za vreme bolesti, kad je loše vreme.
Znaci anoreksičnog izgleda i simptomi fizičkog izgleda su:
- naglo mršavljanje, dramatičan gubitak težine – osoba brzo, drastično gubi na težini bez medicinskog uzroka, oseća se debelo uprkos neuhranjenosti, čak i oseća da ima višak kilograma generalno ili na nekim mestima, kao što su stomak, kukovi, butine
- ima sliku o telu koja je vrlo iskrivljena – fokusirana je na telesnu težinu i oblik tela, kao i na veličinu odeće. Često se meri na vagi i zabrinuta je i zbog sitne oscilacije u težini; oštro kritikuje svoj izgled, provodi mnogo vremena ispred ogledala gde proverava svoje nedostatke, kritikuje sebe, jer nikada nije dovoljno mršava
- poricanje mršavosti – dok ističe da nema problem sa malom težinom, pokušava da je sakrije (pije puno vode, nosi vrećaste pantalone ili ogromnu odeću…).
Anoreksija može imati ozbiljne psihološke i bihevioralne efekte na sve aspekte života pojedinca, ali i na članove njegove porodice. Neuhranjenost može da dovede do depresije i socijalnog povlačenja, osoba može da postane razdražljiva, da se lako uznemiri i ima poteškoća u interakciji sa drugima. Prekomerno mršavljenje može da dovede do poremećaja sna, čestih nesanica i umora u toku dana, smanjenja pažnje i koncentracije. Ostali psihijatrijski problemi uobičajeni za ljude sa anoreksijom su i afektivni (poremećaji raspoloženja), anksiozni poremećaji i poremećaji ličnosti.
Uglavnom osobe s anoreksijom u svakom drugom aspektu života žive skladno, osim za njihov odnos s hranom. Oni često teže kontroli, savršenstvu, preteruju u raznim aktivnostima i često imaju visoke dostignuća u mnogim područjima. Međutim mnogi jesu ili su bili u nekom trenutku u svom životu, zavisnici od alkohola, droga ili kocke.
Izgladnjivanje dovodi i do teških fizičkih posledica. Kada telo ne dobija potrebne hranljive materije za normalno funkcionisanje, usporavaju se sve funkcije jer je organizam primoran da štedi energiju. Otkucaja srca postaju veoma spori, a krvni pritisak nizak. Rizik od prestanka rada srca raste, što je broj otkucaja srca i krvni pritisak niži. Smanjuje se gustina kostiju (osteoporoza), što rezultira suvim, lomljivim kostma, dolazi do gubitka mišića i slabosti. Dolazi i do poremećaja u endokrinom sistemu, poremećaja u menstrualnom ciklusu čak i izostanka menstruacije i hormonalne neravnoteže. Javlja se anemija, opada imunitet, a pored smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca, ljudi s anoreksijom mogu da imaju i mali broj belih krvnih zrnaca, koji igraju važnu ulogu u zaštiti organizma od infekcija. Dehidratacija može da dovede do otkazivanja bubrega. Nesvestica, umor i ukupna slabost postaju svakodnevnica, a suva kosa, žućkasta koža, lomljivi nokti, gubitak kose su zajednički za sve anoreksičare. Javljaju se još i zatvor, nadutost, vrtoglavice i glavobolje. Često povraćanje može da dovede do stomatoloških problema, karijesa i oštećenja desni i na kraju do gubitka zuba. Karakteristična je i ekstremna osetljivost na hladnoću (nošenje nekoliko slojeva odeće, čak i kada napolju nije hladno).
Lečenje anoreksije
Najveći izazov u lečenju anoreksije jeste da osoba prizna da ima ovu bolest. Većina ljudi s aanoreksijom poriče da ima poremećaj u ishrani ili ga vešto krije. Ljudi često pristaju na lečenje tek kada njihovo stanje postane ozbiljno.
Obzirom da anoreksija pogađa i um i telo, timski pristup lečenju je najdelotvorniji, a najbolje je da stručni tim čine lekar, psiholog, savetnik i nutricionista. Učešće i podrška članova porodice takođe ima veliku ulogu u uspehu lečenja.
Prioritet u tretmanu anoreksije je rešavanje i stabilizacija eventualnih ozbiljnih zdravstvenih problema. Hospitalizacija je neophodna kod pacijenta koji je izgubio previše mase i težine, sa srčanim ili drugim ozbiljnim problemima i kod osobe sa teškom depresijom ili mislima o samoubistvu.
Druga komponenta lečenja anoreksije je nutritivno savetovanje i pokušaji da se osoba ugoji. Nutricionista ili dijetetičar pacijenta uči o zdravoj i pravilnoj ishrani i pomaže da se napravi i prati plan ishrane, koji uključuje dovoljno kalorija da se dostigne i održava normalna, zdrava težina.
Savetovanje je od ključnog značaja za lečenje anoreksije. Njegov cilj je da se identifikuje negativne misli i osećanja i da se podstakne da se poremećene navike u ishrani zamene zdravim. Drugi važan cilj savetovanja je da pacijent nauči kako da se nosi sa teškim emocijama, problemima u vezi i stresom na produktivan, a ne samo-destruktivan način. Grupe za podršku takođe mogu da budu deo lečenja. Razgovor sa osobama koje imaju zajednička iskustva i probleme,mogu pomoći da se pacijent ne oseća usamljeno.
Anoreksije je ozbiljno stanje koje može biti opasno po život. Lečenje može pomoći anoreksičnoj osobi da povrati normalnu težinu. Ali, nije retkost da se bolest vrati. Većina osoba sa anoreksijom će i dalje da preferira manju telesnu težinu i biće vrlo fokusirana na hranu i kalorije. Uspostavljanje i održavanje zdrave težine može biti teško i za to je nekad potrebno dugotrajno lečenje.
Zdravstveni radnici često govore o opasnostima anoreksije i tako, kroz edukaciju svojih pacijenata i javnosti, utiču na sprečavanje ovog i drugih poremećaja u ishrani.
