Grčka je kolevka nauke, filozofije, matematike. Ali pre svega toga, Grčka je mesto nastanka veličanstvenih mitova. Grčki mitovi jesu simbol mnogih stvari, ali su najpre eroika – stvar patriotskog naboja najširih amplituda. Heroji-bogovi borili su se sa svakojakim čudovištima – po sudbini, iznudi ili zadatku. Neprestano su se tukli sa čudnim zverinjama, aždajama, zmajevima, sa stvorenjima sa više glava i titanima.
Grčki bogovi bili su nalik na ljude, ali veći, lepši moćniji. Mada, sećamo se, imala je božanska porodica u svojim redovima i grozna, čudovišna bića.
Sa druge strane, svi mitovi, tvrde neki naučnici, sazdani su na pojedinačnim tragedijama.
Bilo kako bilo, podsetimo se značaja grčkih mitova i nekih mitskih mesta koje biste mogli posetiti ovog leta.
Haos je početak
U korenu grčkog panteona u genealogijama uvek stoji moćni Haos, bezlična pramaterija. Prvi bogovi koji se rodili iz njega bili su Ereb, bog večne tame i boginja noći Nikta. Njihova deca su bila Eter, bog večne svetlosti, Hemera, boginja svetlog dana, Geja, boginja zemlje i Tartar koji se sakrio u dubine zemljine površine.
I tako (ko zna koliko milijardu godina kasnije) jednog momenta se od spomenutog Haosa rodio Eros, bog ljubavi i životne snage, a njegova majka Gea rodila je Urana, boga neba i Ponta, boga mora. Od ovo troje počinje život bogova grčkog panteona koji su nadolazećim generacijama ljudi na Zemlji određivali sudbinu, a međusobno dozvoljavali bezbrojne odnose i granali ionako složen panteon svemoćnih sa Olimpa.
Stvaranje religijskog sistema kod Grka
Uprošćeno, govori se o dve grupe grčkih božanstava:
-htonska božanstva kao ostaci verovanja predgrčkih starosedelaca i
-vladajuća božanstva sa Olimpa, poštovana od indoevropskih doseljenika.
Do uobličavanja religijskog sistema došlo je veoma sporo. Bio je potreban čitav milenijum da se bogovi umnože, usvoje i odaberu. Mada, nije da nije bilo zbrke u mitološkoj tradiciji – mitografi od Homera pa nadalje su pokušali da raščiste taj koloplet “božjih veza”pa je tek od 8. veka pre naše ere došlo do ustaljenih veza i imena, tj. “standardizacije” grčke religije.
Hesiodova “Teogonija” iz 7. v. p. n. e. pravi je katalog bogova i heroja. Klasični grčki panteon bio je odraz patrijahalnog i aristokratskog društva u kom je vladajuća dvanaestorka živela kraljevskim životom, gore, podno nebesa, nedodirljivi na vrhu Olimpa.
Kultovi i proročišta
Kultovi u grčkim mitovima su održavali red između bogova i ljudi. To su radili iz svojih centara moći-svetilišta. Sveštena lica su posredovala, ulogu vođe je u porodici mao otac, u državi kralj
( kasnijih vekova i gradska vlast). Proročišta su se nalazila u svim delovima Grčke i istorijski spisi nam daju uvid u zadivljujuću raznolikost u tumačenju snova i postupaka. Po značaju je najbitinije bilo Apolonovo proročište u Delfima.
Njemu su se za pomoć obraćali trgovci, putnici iz prekomorskih zemalja, hodočasnici, državni velikaši. Odgovore proročišta u stanju transa davala je sveštenica pitija, beležili su ih egzegeti u stihovima i sakupljali u zbirke.
Pet mitskih mesta koja bi trebalo da posetite
Lavirint
Jedna od najpoznatijih i najuzbudljivijih priča grčke mitologije je ona o Minosu, Tezeju i Minotauru. Minotaur, polu- bik, polu-čovek bio je zarobljen u Lavirintu. Posle ko zna koliko prinetih mu ljudskih žrtava, Tezej, Atinski junak uspeva da uđe u Lavirint pomoću Arijadnine niti i ubije Minotaura. Iako danas nema ni klupka kanapa niti kosti Minotaura, turisti posećuju na Kritu dva moguća lavirinta.
Prvi je, pretpostavlja se, dom kralja Minosa na Kritu pod nazivom Knosos, arheološko nalazište iz bronzanog doba. Smešteno na južnoj obali ostrva Krit, Knosos je sjajno mesto za turiste, sa spektakularnim drevnim ruševinama i prekrasnim pogledom na okean. U tom dvorcu nalazi se nekoliko prostorija međusobno povezanih prolazima, stepeništima i hodnicima i sve veoma podseća na lavirint. Plan dvorca nema neku logičnu strukturu, prostorije su na različitim visinama i okružuju centralno dvorište.
Stepeništa su razbacana bez reda po lokaciji, a postoji mnogo tajnih soba, slepih prolaza poput lavirinta, koje su možda bile Minotaurov dom ili barem nadahnuće za ovu priču. Međutim, nedaleko odatle nalazi se i Gortyn, mesto od velike arheološke važnosti za Krit i možda još jedna moguća lokacija mitskog Lavirinta. Iako udaljene od Minosovog doma, ove ruševine liče na mitski lavirint.
Itaka
Poznato Jonsko ostrvo, idealna je destinacija za odmor i mesto sa vrlo zanimljivom mitskom prošlošću. Najpoznatija je kao postojbina legendarnog putnika i heroja Odiseja, najvećeg kralja ostrva i idejnog tvorca trojanskog konja.
Odisejev povratak kući nakon lutanja od Troje do Itake posle dvadeset godina tema je čuvene Homerove „Odiseje“. Njegova lutanja i očajnička želja za povratkom kući nakon trojanskog rata izvor je mnogih grčkih mitova.
Planina Olimp
Na istočnoj obali grčkog kopna uzdiže se najpoznatija prirodna znamenitost – planina bogova, Olimp. Nalazi se na udaljenosti od oko 100 km od Soluna, a njen najviši vrh je Mitikas 2900 m nadmorske visine. Dom je preko 1500 biljnih vrsta od kojih su mnoge endemske. Pod zaštitom je UNESCO-a, cela ova netaknuta priroda je u stvari nacionalni park. Ova legendarna planina je neverovatan prizor, treba je obavezno obići.
U grčkoj mitologiji, Olimp je izabran kao sedište bogova nakon pobede bogova nad titanima u velikom „Ratu Titana“.
Na samom vrhu, bogovi su izgradili Panteon, gde je na prestolu sedeo glavom i bradom kralj bogova, Zevs, dok bi preostala božanstva sedela na brežuljcima. Zajedno su raspravljali o pitanjima bogova i ljudi. Broj brogova je varirao, od dvanaest do četrnaest članova, te su tako prema grčkoj mitologiji među glavnim imenima: Zevs, Hera, Posejdon, Ares, Hermes, Hefest, Afrodita, Atina, Apolon i Artemida. Kasnije du dodati ovoj grupi i Had, Demetra, Dionis i Hestija. Na Olimpu su se bogovi voleli, ratovali, uživali u jelu i piću i upravljali ljudskim sudbinama.
Pećina Zevsa
Skrivena na ostrvu Kritu ova pećina je izvanredan deo grčke mitološke istorije. Legenda kaže da je baš tu, ispod planine Ida, rođen i odgajan Zevs. Pećina ima jedan ulaz koji vodi u mrežu manjih pećina punih neverovatnih stena i podzemnih bazena. Stiče se utisak da je baš tu bilo najprikladnije mesto za rođenje najvećeg boga grčke mitologije.
Mesto je navodno izabrano iz nužde, naime, Zevsov otac, titan Kron, proždirao je sve svoje potomke kako bi bio siguran da mu nikada neće biti takmaci i suprostaviti se njegovoj moći. Međutim, Zevsa je majka Rea krila u pećini i strpljivo čekala trenutak da odraste i uništi oca tiranina.
Stvarnost i mit
Smatra se da su mitovi istorijski neproverljivi, ali možda i sama istorija nije baš tako proverljiva.
O bilo kojoj epohi da govorimo, sve češće se odustaje od odgovora na mnoga veoma važna pitanja.
Uzmimo na primer dva pitanja na koja istorija različito odgovara: da li su u drevnim vremenima grčki vojnici u pohodima ili u svečanim prilikama zaista svirali svečane pesme, himne i marširali?
Da li je postojala konvencija o zabrani uništavanja umetničkih dela i rušenja spomenika kulture tokom ratnih operacija?
Možda je zamiranje mitova otvorilo put velikoj istoriji. Možda je taj osećaj istoričnosti naveo Spartanca Leonidu da zamoli putnike, koji bi slučajno prošli pored mesta pogibije njega i njegovih vojnika, da izveste da su časno položili živote za spas i veličinu Sparte. Možda mit i stvarnost imaju jednu zajedničku poruku u vezi pobednika i gubitnika, jer, ako dobro pogledamo, i Paris i Helena i Ahil i Odisej su na kraju krajeva izgubili u svojim pobedama.
Poštovanje Bogova Olimpa kod Grka danas
Letnji solsticij, 21. juna, jedan je od najvažnijih datuma u kalendaru mnogih sledbenika drevnih religija i predhrišćanskih bogova. Nekoliko hiljada učesnika deo je festivala “Prometej” koji se održava na planini Olimp i koji slavi drevnog grčkog heroja koji je ljudima doneo vatru ukravši je od bogova.
To je najvažniji godišnji festival sledbenika grupe “Povratak Helena” (The Return of the Hellenes). Ovi ljudi pokušavaju da u savremeni svet vrate drevnu religiju, vrednosti, filozofiju i način života antičke Grčke. Tokom letnjih večeri ovde se igraju pozorišni komadi i to je glavni događaj na festivalu.
Performans kombinuje klasičnu dramu s poučnim pričama iz starih, antičkih vremena. Obučeni u bele tunike, Grci se vesele i igraju pod mesečinom.
Organizatori kažu:
„Drevna religija je deo svega oko nas. Naši bogovi nisu izvan sveta – oni su stvoreni od strane sveta, oni su deo našeg sveta. Oko nas su i u nama bogovi šuma, reka i bogovi drveća.”
