Da li ste nekada imali sunčanicu? Ako jeste, znate koliko to može da bude neugodan osećaj. Ako niste, vreme je da saznate kako do toga dolazi i šta uraditi tada.
Počelo je leto, a sa njim i topli i sunčani dani. Idealno vreme za pojavu pratećih letnjih “upozorenja” da se ipak ne sunčamo previše. Jer, ako se opustimo, sunčanica će nas opomenuti da sledeći put ipak dobro razmislimo kada se i kako izlažemo suncu.
Lepo vreme nas mami da izađemo napolje i dosta vremena provodimo na suncu i izložimo svoje telo sunčevim zracima gotovo direktno. Sve želimo da izgledamo lepo i preplanulo, pa možemo i da preteramo. Jedan deo te lepote zavisi od tena, drugi od toga da li imate celulit ili vam je koža glatka i ravna. Ne treba da posebno ističemo šta je lepše.
Da biste se rešili celulita, poslušajte Katarinin savet. Ona se rešila i celulita i strija, a njeno iskustvo možete pronaći na ovom linku: https://minutzamene.com/kako-sam-se-resila-celulita/
Bilo da je reč o želji da pocrnimo, uživamo sa društvom na obali mora, jezera, reke, u čarima bazena i aqua parkova ili željne šetnje lutamo po gradu, uvek treba na umu da imamo opasnosti koje vrebaju od preteranog izlaganja suncu i toplog i sparnog vremena. Jedna od njih je i sunčanica.
Sunčanica je vrsta toplotnog udara ili hipertermije i najčešći je tip toplotnog udara, koji i nastaje zbog kombinacije dehidracije i pregrevanja tela. Sunčanica (toplotni udar) je akutno, stanje opasno po život, u kojem naš organizam ne uspeva da reguliše telesnu temperaturu, zbog dugotrajnog izlaganja visokim temperaturama, povišene telesne temperature ili najčešće kombinacije ova dva faktora. Telo nije u stanju da smanji toplinu adekvatno kako bi se vratilo u stanje svoje normalne temperature. Temperatura tela raste do vrlo visokog nivoa, što može da dovede do oštećenja vitalnih organa.
Sunčanici može da prethodi toplotna iscrpljenost. Ona nastaje kada se telo, da bi se rashladilo i održalo normalnu telesnu temperaturu, preterano znoji i tako organizam gubi veliku količinu tečnosti i soli, zbog čega postaje slabo. Toplotna iscrpljenost postaje sunčanica kada telo više ne može održava normalnu telesnu temperaturu. Toplotnu iscrpljenosti mogu da prate toplotni grčevi: iznenadna bolna grčenja mišića u rukama ili nogama, a ponekad i stomaka.
Šta izaziva sunčanicu?
Kada je veoma toplo, naše telo se oslobađa viška toplote kroz povećanje protoka krvi u koži, znojenje i izdisanje toplog vazduha. Ovi mehanizmi ponekad mogu biti preopterećeni. Kada temperatura krvi poraste iznad normalne, kontrolni centar u mozgu (hipotalamus) signalizira krvotoku da se poveća protok krvi i prošire krvni sudovi, posebno oni u koži. Što više krvi teče kroz proširene krvne sudove, oslobađa se višak toplote iz krvi. Ako to nije dovoljno da se ohladi krv, znojne žlezde počinju da proizvode znoj, koji hladi kožu. Ako je međutim temperatura vazduha vrlo visoka, krv ne može se ohladi dovoljno dok cirkuliše kroz kožu. Isto tako, kada izgubimo previše tečnosti, količina krvi se smanjuje, a telesna temperatura raste. Ako telo nastavlja da stvara toplotu brže nego što može da je izgubi, temperatura može da dosegne opasan nivo, uzrokujući toplotnu iscrpljenosti, sunčanicu ili toplotni udar.
Sunčanica se javlja kada su telo ili njegovi delovi, posebno glava, potiljak i delovi vrata duži vremenski period izloženi suncu. Za razliku od opekotina, koje su uzrokovane preteranim izlaganjem ultraljubičastom (UV) zračenju sunca, sunčanica je proizvod dugih talasa sunca koji proizvode toplotu, odnosno takozvanog toplotnog zračenja. Kada doživljava sunčanicu, telo ne reguliše toplotu i najčešće se javlja visoka telesnu temperatura i groznica. Međutim, da bi rashladilo mozak, telo upučuje više krvi u glavu, šire se krvni sudovi i tako se njegova zapremina naglo povećava. Tada se javljaju simptomi koji nisu ni malo bezazleni, slični potresu mozga, a u nekim slučajevima i nesvestica i komatozna stanja.
Sunčanica se obično javlja nakon izlaganja visokim temperaturama, na primer, od rada u izuzetno toplom okruženju, previše napornog vežbanja, posebno leti ili kada imate visoku temperaturu zbog bolesti.
Prekomerno oblačenje, prejedanje i prevelika konzumacija alkohola mogu da doprinesu ovom stanju.
Vlažno vreme takođe čini mehanizam hlađenja od znojenja manje efikasnim. Obično se naše telo hladi samo lučenjem znoja. U zavisnosti od vlage u vazduhu, znoj na koži će ispariti brže ili sporije. Brže isparavanje podrazumeva i brže hladjenje tela, koje sprečava stanja vezana za preteranu toplotu. Ali, ako je vlažnost vazduha veoma visoka, kao što je slučaj u tropskim područjima, znoju će trebati mnogo više vremena da ispari i na taj način naše telo ne može brzo da se ohladi. U tim područjima je zbog toga vrlo važno, da uvek budemo oprezni.
Znaci i simptomi sunčanice
Tipični simptomi kada telo doživljava sunčanicu su sledeći: topla i suva koža, koja je bleda ili postaje ljubičasta, obično dolazi do prestanka znojenja, zatim ubrzan rad srca i puls, ubrzano i plitko disanje, brzo povećanje telesne temperature do 40C ili više, grčevi u mišićima, glavobolja, proširene zenice, mučnina, zbunjenost i vrtoglavica.
Znaci mentalnog poremećaja mogu uključivati nepovezan govor, dezorijentaciju, zbunjenost, agresivan govor ili ponašanje, uznemirenost i halucinacije. U ozbiljnijim slučajevima može da dođe i do letargije ili mrtvila, kada reakcije postaju izuzetno spore i trome, ali i do grčenja i gubitka svesti.
Simptomi toplotne iscrpljenosti koji često prethode sunčanici, mogu uključivati i: slabost i umor, napetost ili bol u mišićima, mučninu i povraćanje, bledu, vlažnu i lepljivu kožu, pojačano znojenje, zbunjenost, vrtoglaavica i nesvestica, tamno žuta ili narančasta boja urina, glavobolja, dijareja. Ove simptome, iako se uglavnom javljaju pri normalnoj telesnoj temperaturi, ne treba zanemarivati.
Simptomi sunčanice imaju tendenciju da se pogoršaju ako je osoba duže vreme izložena suncu i toploti. Ako se osoba ne tretira dovoljno brzo i ostaje u opasnom okruženju, može da bude i životno ugrožena. Gubitak svesti, groznice i oštećenja organa su rezultati koji se javljaju u takvim slučajevima ne tretiranja.
Svako ko je izloženi visokim temperaturama je u opasnosti od sunčanici, ali postoje određene grupe koje su posebno rizične i moraju da budu veoma oprezne kako bi smanjili i izbegli ovu bolest. Pored dece i starijih ljudi, to su i osobe sa određenim hroničnim stanjem kao što su arterioskleroza, srčana oboljenja, diabetes, alkoholizam. Određeni poremećaji i kožna oboljenja mogu da ometaju gubitak toplote.
I neki lekovi mogu da ometaju regulaciju temperature, npr. gastrointestinalni lekovi koji sadrže atropin, antidepresivi, antipsihotici, antihistaminici, lekovi za određene kardiovaskularne tegobe, diuretici i lekovi koji se koriste kod Parkinsonove bolesti.
Osobe koje učestvuju u određenim vrstama sportskih aktivnosti, kao što je trčanje na duge staze ili biciklizam, takođe su visoko rizični. Ukoliko baš morate da trenirate po vrućini ili se pripremate za takmičenje na otvorenom, za koje znate da će da bude na visokoj temperaturi, organizam postepeno navikavajte na ove uslove. Počnite od kraćih i manje intenzivnih treninga i polako povećavajte dužinu i intenzitet. Naravno, sve ovo uz dovoljno tečnosti i pauze.
Kako tretirati osobu sa sunčanicom?
Sunčanica je, kao što je već pomenuto, ozbiljno stanje i ne treba je uzeti olako. Ako dođete u situaciju da pomažete nekom ko pati od sunčanice, pomenućemo osnovne korake koje možete sami da preduzmete.
Najpre osobu sklonite sa sunca i toplote na hladnije mesto, makar u hladovinu ili rashlađenu prostoriju. Prvi cilj kada primetite da osoba ima simptome toplotne iscrpljenosti je da se polako smanji temperatura tela. Ako ovo možete uspešno da uradite i u ranoj fazi, telo će prirodno samo da se oporavi. Međutim, ako mislite da neko ima sunčanicu i ako blaži simptomi traju duže od jednog sata, nazovite hitnu pomoć ili odmah odvedite osobu u bolnicu. Dok čekate medicinsku pomoć, pružite osobi prvu pomoć.
Da bi se smanjila povišena temperatura tela, skinite odeću osobe i uronite telo u hladnu vodu za kupanje. Ako to nije moguće, pokrijti telo mokrim čaršafom ili peškirima. Ako ste ograničeni ovim stvarima ili vodom, hlađenje glave i vrata postaje prioritet. Izbegavajte vrlo niske temperature vode i led i ne radite ovo ako je osoba bez svesti. Umesto leda, hladite osobu novinama, peškirom ili električnim ventilatorom. Podignite joj noge, kako bi krv usmerili nazad prema glavi. Masaža ekstremiteta (ruku i nogu) takođe može da podstakne povratak hladnije krvi u mozak i telo. Ne masirajte telo alkoholom koji brzo smanjuje temperaturu, jer velike temperaturne razlike mogu da budu opasne po život.
Ako je osoba pri svesti, dajte joj da pijucka vodu ili neko bezalkoholno piće. Možete u litar vode da rastvorite i kašičicu soli. Ovo je veoma važno, da ne bi došlo do dehidracije i gubitka soli putem znojenja. Ne dozvolite mu da se brzo pije, jer to može izazvati šok. Ako nemate nikakve soli, i obična voda će da bude od pomoći.
Ukoliko osoba povraća ili je bez svesti, ne stavljajte joj ništa u usta.
Ne posežite za lekovima! Naš prvi instinkt je da uzmemo lek kada se ne osećamo dobro. Ako osoba pati od sunčanice, određeni lekovi će samo pogoršati situaciju.
Važno je i da položite osobu u ležeći položaj. Jedan od najistaknutijih efekata sunčanica je padanje u nesvest, pa ćete je na ovaj način zaštititi. Ako se osoba onesvestila, okrenite je na levi bok i savijte joj levu nogu za stabilizaciju. Ovaj stav se naziva položaj za oporavak. Leva strana je najbolja strana za protok krvi, jer je naše srce na toj strani. Proverite usta osobe i postavite tako da se ne uguši.
Može li sunčanica da se spreči?
Postoje određene smernice i pravila ponašanja, koja mogu da pomognu u sprečavanju bolesti u vezi sa toplotom, uključujući sunčanicu i toplotnu isrpljenost.
Za početak, obratite pažnju na vremenske prilike. Ako je temperatura iznad 30 stepeni, budite oprezni . Izbegavajte boravak napolju i direktno izlaganje suncu. A ako baš morate da radite ili trenirate u ovakvim uslovima, često pravite pauze. Koristite kreme za sunčanje, uvek nosite šešir ili kapu, po mogućnosti sa širokim obodom, pogotovo ako radite na suncu. Glava je posebno osetljiva na zagrevanje i treba je zaštititi. Nosite komotnu, laganu odeću svetle boje po toplom vremenu, najbolje pamučnu.
Jedna od skrivenih opasnosti, ali čest uzrok sunčanice je sedenje u toplom automobilu. Ne radite to i ne ostavljajte decu po vrućini u automobilu, čak ni na nekoliko minuta.
Pijte puno tečnosti, najbolje obične vode, kako bi organizam ostao hidriran. Nemojte čekati da osetite žeđ i pijte više vode nego što je potrebno da zadovoljite žeđ, pogotovo ako se znojite.
Pazite na boju urina, treba da ostane svetlo žućkaste boje. Izbegavajte kafu i kofein uopšte.
Takođe, izbegavajte i alkoholna pića na otvorenom prostoru tokom vrućih dana. Jedite lakšu hranu i rasporedite je na više manjih obroka.
Pitajte svog lekara da li lekovi koje uzimate mogu ometati regulaciju temperature vašeg tela. Ako koristite takve lekove, budite posebno oprezni, ograničite napore i pijte dovoljno vode u toplom vremenu.
Potrudite se da prepoznate opasnost i znake ove bolesti. Imajte na umu da simptomi mogu da se razviti tokom nekoliko dana ili iznenada za vreme napornih aktivnosti.
Koliko traje sunčanica?
Ukoliko je blažeg oblika, sunčanica može da traje nekoliko sati. Ipak, ukoliko je stanje ozbiljnije, osoba se prati naredna dva dana. U takvim slučajevima, obavezna je poseta lekaru.
Kućni lekovi za lečenje sunčanice
Kao i kod mnogih bolesti, priroda se i kod ove potrudila da nam da rešenje ili bar alate za ublaživanje tegoba. Sunčanica može se spreči dodavanjem zelenog povrća i svežeg sočnog voća u svakodnevnu ishranu tokom leta. Jedite puno ananasa, manga, lubenice, narandže, krastavce i sl. i tako pomozite organizmu da se osveži i tako održava normalnu temperaturu i tokom vrelih dana.
Luk je najbolje oružje za borbu protiv sunčanice, jer ima dobre tendencije da apsorbuje toplotu. Napravite gustu pastu od crnog luka i stavite je na čelo pacijenta.
Osušeno lišće piskavice (biljka iz porodice graška) ima čarobnu moć. Uzmite nekoliko listova piskavice i potopite ih u vodu. Nakon nekog vremena, sklonite lišće rukom, procedite i dodajte malo meda. Dajte ovu tečnost pacijentu na svaka dva sata i vrlo brzo će se pokazati njen lekoviti učinak.
Dve do tri čaše neobranog mleka dnevno zaštitiće vas od sunčanice. Koristite ga i tokom lečenja, do potpunog ozdravljenja. Kao alternativa, može da se koristi i jogurt pomešan sa vodom. Ove namirnice imaju važnu ulogu u održavanju telesne temperature pod kontrolom.
Nezreli, zeleni mango je još jedan prirodni lek protiv ove bolesti. Skuvajte mango, procedite ga, zatim dodajte malo šećera, crnu so, prženi kim u prahu i crni biber u prahu. Čaša ovog napitka pre izlaska na sunce ima zaštitnu funkciju.
