Leukociti u kratkim crtama i sve što ste hteli da znate o belim krvnim zrncima

Leukociti, ili bela krvna zrnca su osnova ljudskog imunog sistema. Saznajte sve što ste uvek hteli da znate o njima, a niste znali koga da pitate.

Crvena krvna zrnca zovu se eritrociti, bela krvna zrnca zovu se leukociti. Svi se sećamo ove lekcije iz biologije koju smo naučili još u osnovnoj školi. Međutim, ako pitate bilo koga da vam kaže nešto više o leukocitima, verujem da bi već tu malo zapelo.

Jednostavno, te informacije najlakše je odnelo vreme, a iako one nisu presudne za vaše zdravlje, dobro je znati ih. Leukociti nisu samo aktivni agenti imunog sistema, oni mogu biti i prvi signal bolesti i promena u organizmu.

Zbog toga, hajde da zajedno prođemo kroz osnovne informacije o leukocitima ‒ šta su, koliko treba da ih bude, šta znači kada ih je mnogo, odnosno malo i kako mi možemo uticati na njihov nivo u organizmu.

Vlasilan šampon protiv opadanja kose

Šta su leukociti?

Kao što smo već rekli, leukociti su zapravo bela krvna zrnca, odnosno krvne ćelije čija je osnovna funkcija zaštita organizma protiv infekcija koje mogu izazvati bakterije, virusi i drugi mikrobi koji dospeju u organizam.

Leukociti se u telu, za razliku od eritrocita, ne nalaze samo u krvi, već i u limfnom sistemu. Proizvodi ih direktno koštana srž, i to njene ćelije koje se još zovu i matične ćelije hematopoeze.

Njihovo ime, to sigurno već pretpostavljate, potiče iz grčkog. Leuk na grčkom znači belo, dok cit (cyt) znači ćelija. Bela ćelija ‒ prosto, zar ne?

Ova krvna zrnca daleko su složenija od, na primer, eritrocita, jer imaju jedro.

Leukociti su su važni za naše zdravlje, jer ne samo da su direktni pokretači jakog imunog sistema, tako što se bore protiv stranih mikroba, već služe i kao indikatori bolesti. Na primer, svaka infekcija će se u nalazima krvi pokazati kroz povišen nivo leukocita u krvi. Ponekad, bela krvna zrnca mogu se naći i u urinu, ukoliko je posredi urinarna infekcija.

Brojna istraživanja dovela su leukocite u vezu i sa nivoom proteina u crvenim krvnim zrncima, radom srca, krvnim pritiskom, nivoom holesterola i šećera u krvi, te sa težinom, visinom i mnogim drugim karakteristikama ljudskog organizma.

Nivo leukocita u krvi pokazuje i potencijalne upale u organizmu, alergijske reakcije, brojne bolesti, ali i reakciju organizma na razne agresivne terapije, kakva je, na primer, hemoterapija.

Vrste leukocita

bela krvna zrnca

Premda sve bele krvne ćelije imaju uglavnom slične karakteristike, međutim, prema njihovoj strukturi, leukociti se okvirno dele na 5 glavnih vrsta i to na:

  • neutrofile
  • eozinofile
  • bazofile
  • limfocite i
  • monocite.

Svaka od ovih vrsta direktno je vezana za određene pojave u organizmu i pokazatelj je različitih bolesti.

Tako su, na primer, neutrofili najbrojnija vrsta leukocita i oni su prva linija odbrane organizma protiv akutnih infekcija, uključujući i bakterijske i gljivične infekcije. Još ih nazivaju i granulocitima.

Ova bela krvna zrnca uglavnom putuju kroz krvni sistem, ali se mogu naći i u tkivu, gde se mogu održati duže. Uglavnom imaju kratak vek trajanja koji varira od nekoliko sati do par dana. Kada reaguju sa mikrobima, neutrofili formiraju gnoj koji se stvara na mestu infekcije.

Eozinofila u organizmu ima daleko manje nego neutrofila (čak desetak puta manje), ali oni i dalje imaju važnu funkciju, i to u slučaju alergijskih reakcija i parazitskih infekcija. Ne samo da ukazuju na ovakva stanja, već se aktivno bore protiv uljeza.

Još mogu biti indikatori bolesti slezine i centralnog nervnog sistema. Retko se nalaze u krvi, je su obično smešteni u membranama respiratornog, digestivnog i urinarnog trakta. U nekim slučajevima, eozinofili mogu učestvovati u stvaranju organa i regeneraciji tkiva.

Što se tiče bazofila, njih od svih vrsta leukocita ima najmanje (manje od 0,5%). Uglavnom su zaduženi za alergijske i antigenske reakcije (antigeni su supstance koje reaguju sa antitelima). U slučaju oboljenja, bazofili ispuštaju histamin i heparin, koji učestvuju u imunološkom odgovoru tela na infekcije.

Za razliku od bazofila, limfocita ima daleko više, međutim, kako im ime pokazuje, oni se nalaze mahom u limfnom sistemu. Oni su u suštini antitela koja se bore protiv hroničnih infekcija  i virusa.

Ne samo da se limfociti bore protiv stranih uljeza, već nalaze i problematične ćelije u samom organizmu koje su markirane kao potencijalna pretnja organizmu i uništavaju ih. Oni su zato možda i najvažnija bela krvna zrnca od svih u našem telu.

Konačno, monociti su najsličniji prvoj vrsti, neutrofilima, s tom razlikom da traju daleko duže od njih. Kao i oni, monociti deluju u slučaju infekcije, najčešće hronične. Takođe, za razliku od neutrofila, oni imaju ulogu vezanu za rad limfocita i delovanjem antitela.

Monociti se, nakon što provedu neko vreme u krvi, nastanjuju u tkivu i imaju funkciju da regulišu uklanjanje mrtvih ćelija iz organizma. Mislite o njima kao o zaštitnicima koji uništavaju sve ono što neutrofilima pobegne.

Normalan broj leukocita u krvi

Ispitivanja krvne slike, odnosno analiza krvi najčešće daje pregled kompletnog broja krvnih zrnaca u krvi, ali je i pojedinačan broj belih krvnih zrnaca u krvi od velike važnosti.

U proseku, odrasla osoba treba da sadrži negde između 4 × 109/L i 11 × 109/L leukocita u krvi, što je otprilike 1% kompletne zapremine krvi u telu. Samo broj leukocita, dakle, varira između 4 i 11 hiljada u zdravom, odraslom organizmu.

Što se konkretnih vrsta leukocita tiče, ovo su prosečni iznosi koji se naalze u telu odrasle, zdrave osobe:

  • neutrofili: 2.5–7.5 x 109/L
  • eozinofili: 0.04-0.4 x 109/L
  • bazofili: 0.01-0.1 x 109/L
  • limfociti: 1.5–3.5 x 109/L
  • monociti: 0.2–0.8 x 109/L.

Ovi pojedinačni iznosi biće važni u slučajevima pojedinih bolesti, jer varijacija u broju svakog od njih znači i mogućnost određene bolesti, o čemu ćemo govoriti nešto kasnije u tekstu.

Treba naglasiti i da ove brojke nisu uklesane u kamenu, tj. da nisu univerzalne i primenljive baš na svakog. Broj leukocita u krvi dosta zavisi od genetičkog materijala, pa će ljudi sa različitih etničkih podneblja imati različite normalne nivoe leukocita u krvi.

Tako Afroamerikanci i ljudi crne puti generalno, ali i ljudi sa Bliskog istoka imaju niži nivo leukocita u krvi u proseku, a njihov imunitet funkcioniše sasvim dobro. Ne samo to, normalan nivo leukocita u krvi može se razlikovati i za trudnice, koje obično imaju povišen broj leukocita u krvi (oko 14.5 x 109/L leukocita, od čega su 11 x 109/L neutrofili).

Povišeni leukociti u krvi

Onda kada nivo leukocita u krvi premaši gornju granicu, medicina prepoznaje ovo stanje kao leukocitozu. U suštini, sve preko 11 x 109/L leukocita u krvi se podvodi pod ovo stanje.

Međutim, to ne znači da leukocitoza nužno ukazuje na neku ozbiljnu bolest. Povišen broj je normalan i čak i poželjan u slučajevima kada se telo bori protiv infekcija i upala. Međutim, kada nivo leukocita drastično premaši granicu, onda je to pokazatelj neoplastičnih ili autoimunih oboljenja, te drugih ozbiljnijih bolesti, poput leukemije.

Generalno, hronično visok nivo belih krvnih zrnaca u krvi nije dobar za organizam jer su leukociti kratkog veka, a kada se zaglave u arterijama, mogu formirati začepljenja ili barem postaviti osnovu za njih. Ovo dalje može dovesti do srčanog udara, tj. infarkta.

Pored toga, leukociti koji se ovako zadržavaju u arterijama mogu uticati na gustinu krvi ili otežati cirkulaciju, što takođe može samo po sebi predstavljati problem za organizam i njegovo zdravlje.

Leukocitoza može otežati neke terapije, poput dijalize, a generalno se smatra da povećava rizik od smrti jer utiče da usporavanje organizma iznutra.

U bolesti koje izaziva povišen broj leukocita u krvi spadaju:

  • srčana oboljenja
  • kanceri
  • dijabetes
  • leukemija.

No, u najčešćem slučaju, povišen broj leukocita će ukazivati na postojanje neke bolesti koju nisu izazvali leukociti i njihov nivo u krvi. Pored infekcija, virusa prehlade i gripa ili bakterijskih i gljivičnih infekcija, neke od tih bolesti su:

  • astma (višak eozinofila)
  • dermatitis (višak eozinofila)
  • ekcem (višak eozinofila)
  • reumatoidni artritis (višak neutrofila)
  • Daunov sindrom (višak neutrofila)
  • Hronova bolest (višak neutrofila)
  • tuberkoloza (višak bazofila ili monocita)
  • lupus (višak bazofila ili monocita)
  • Hodžkinsonova bolest (višak bazofila ili monocita)
  • malarija (višak limfocita)
  • endokarditis (višak limfocita)
  • hepatitis (višak limfocita) itd.

Niski leukociti u krvi

Stanje koje se odlikuje niskim nivoom leukocita u krvi naziva se leukopenija. Svaki iznos ispod 4 x 109/L leukocita u krvi spada u ovu kategoriju.

Kada je leukopenija u pitanju, uglavnom se radi o smanjenom broju neutrofila u krvi što može biti izazvano različitim oboljenjima. Neutropenija (nizak nivo neutrofila) je direktna posledica hemoterapije, jake terapije antibioticima i drugim lekovima, ali i radijacije, intoksikacije, kao i različitih poremećaja i bolesti.

Onda kada je nivo limfocita u krvi nizak, to je naješće indikacija da osoba boluje od nasleđene autoimune bolesti, anemije, ozbiljnih virusnih oboljenja (npr. HIV, hepatitis, boginje, itd.). Pored ovoga, i limfopenija može biti izazvana istim uzrocima koji izazivaju i neutropeniju.

Nizak nivo leukocita u krvi ukazuje da je organizam oslabljen, pa je pad imuniteta logična posledica. Kada se to desi, telo je podložnije virusima i bakterijama, pa je rizik od ozbiljnih bolesti sa opasnim posledicama utoliko veći jer organizam nije u stanju da se brani od njih.

Kako povećati leukocite?

Dobra vest je da na broj leukocita u krvi možete uspešno uticati, pa ukoliko imate nizak nivo leukocita u krvi, evo kako da ih povećate.

Pre svega, leukociti se mogu podstaći ukoliko uključite u svoju rutinu neke redovne aktivnosti. Na primer, sauna utiče na povećanje leukocita u krvi. U suštini, kada telo dehidrira zbog prevelike toplote, nivo leukocita automatski skoči jer telo prepoznaje ovo kao neki vid uzbune.

Isto tako, i potpuna suprotnost ‒ hladnoća može povećati nivo leukocita u krvi. Ovo možete izvesti tako što ćete zimi provesti nešto više vremena napolju, ili ćete vežbati u hladnoj prostoriji.

leukociti i imunitet

Kad smo već kod vežbanja, ispitivanja beleže skok leukocita u krvi onda kada vežbe iziskuju naročiti napor i otpor, kao na primer dizanje tegova ili sve što iziskuje od vas da radite pod fizičkim opterećenjem.

Kako povećati leukocite ishranom?

Najlakši način da utičete na nivo leukocita u krvi jeste da obratite pažnju na ishranu, jer time što ćete obezbediti svom organizmu neophodne nutrijente, vi podstičete proizvodnju leukocita.

Za početak, trebaće vam vitamini za imunitet, i to pre svih vitamin C, vitamin E i kompleks vitamina B12.

Vitamin C je već dobro poznati saveznik za jačanje imuniteta. On direktno utiče na pojačano stvaranje leukocita, pa tako priprema organizam da se bori sa mikrobima. Možete ga naći uglavnom u voću i povrću, ali istina je da vitamina C ima gotovo u svoj hrani, samo je pitanje u kojoj meri.

Uostalom, vama i nije potrebno previše vitamina C na dnevnoj bazi, iako se ponekad čini kao da nam preporučuju da treba jesti neograničene količine hrane koja obiluje njime. Oko 200 mg ovog vitamina dnevno će biti sasvim dovoljno za jačanje imuniteta kod odraslih, tj. za pojačanu proizvodnju leukocita.

Što se tiče vitamina E, on je još jedan moćan antioksidant koji direktno utiče na povećanje nivoa leukocita u krvi. Ovaj vitamin posebno utiče na bela krvna zrnca koja su zadužena za to da love one mikrobe koji su se nekako provukli kroz prvu liniju odbrane.

Što je još bolje, ovog vitamina vam je potrebno daleko manje ‒ svega 60 mg dnevno. To baš možete kako hoćete, naravno pod uslovom da nemate neke loše navike. Ukoliko pušite, preterujete sa alkoholom i ne vežbate redovno, pojačajte unos vitamina E na 100 mg dnevno.

Konačno, kompleks vitamina B12 takođe može uticati na nivo leukocita u krvi, mada u odnosu na vitamine C i E, on ima najslabije dejstvo. U nekim slučajevima, vitamin B12 isprva nećete uticati na nivo leukocita, dok u drugim hoće. U svakom slučaju, ne može da vam škodi.

Još jedan nutrijent koji povećava broj leukocita je cink. Ne samo da će zbog njega belih krvnih zrnaca biti više, nego će ona biti i agresivnija. Sad opet pričamo o onim leukocitima koji love mikrobe do istrebljenja.

Ipak, jedina loša stvar je u tome što, kada ga ima previše u organizmu, cink može da uspori imuni sistem. Stoga, ograničite unos cinka na oko 15-25 mg dnevno. I ne bojte se, gornja granica je 75 mg, tako da i ako malo premašite prosek, neće biti strašno.

Još jedan sastojak koji utiče da bela krvna zrnca budu brojnija jesu omega-3 masne kiseline. Ove kiseline naročito pomažu u stvaranju onih leukocita koji su zaduženi za bakterijske infekcije. Isto tako, njihovo prisustvo reguliše potencijalne preterane reakcije na infekcije, kakav slučaj može biti sa alergijama, na primer.

Omega-3 masnih kiselina ima ponajviše u masnoj ribi, kakav je na primer losos ili skuša, ali i u ribljem i lanenom ulju. Pored ovih kiselina, i folna kiselina čini da belih krvnih zrnaca ima više u organizmu.

Niski leukociti i ishrana

Super zvuče ovi nutrijenti, ali hajde da pričamo konkretno ‒ gde ih naći i koju hranu za imunitet jesti.

Okej, voće i povrće je obavezno, to je svima jasno. Najbolje je da bude sveže kako biste iz njega izvukli sve vitamine i korisne nutrijente.

Ishrana treba da bude bogata i ribom, i to masnom (već smo govorili o tome), ali i da sadrži koštunjavo voće u koje spadaju orasi, kikiriki, razne semenke, lešnici itd.

Znate ono kako naši ljudi veruju da je beli luk prirodni lek za sve simptome gripa i prehlade ‒ od bola u grlu do zapušenog nosa? E, pa, u pravu su. Beli luk utiče na leukocite, i to podjednako na njihov kvantitet i kvalitet.

Pored njega, i jogurt utiče na povećan nivo leukocita u krvi. Jogurt sadrži probiotike, a oni direktno stimulišu stvaranje leukocita, kažu naučne studije. Tako jogurt, time što povećava nivo belih krvnih zrnaca u organizmu, leči kašalj, kijavicu, i druge probleme za koje mi obično prvo posegnemo za čajem.

A kad već rekosmo čaj, još jedan džoker je i zeleni čaj. Zeleni čaj sadrži antioksidante, pa ako ga redovno pijete on može uticati na optimalni nivo leukocita u krvi. Pored toga, on čini da bela krvna zrnca budu jaka, pa će manji broj stradati u borbi sa virusima i bakterijama.

Vlasilan šampon protiv opadanja kose

Kako smanjiti leukocite?

Ovo, uistinu, nije tako često pitanje, pošto je obično problem sa nivoom leukocita vezan za slab imunitet. Međutim, onda kada količina leukocita premaši gornju granicu, imate par varijanti kojima ćete smanjiti njihov broj, istina samo donekle.

Na primer, otkriveno je da nivo testosterona i globulina (SHBG) smanjuje nivo leukocita u krvi. Svakako, vi na ovo ne možete bitno uticati bez lekarske intervencije, pa se o ovome najpre posavetujte sa lekarom.

I uopšte, prvi korak je da pitate specijalistu kako sniziti nivo leukocita, jer je to daleko teži i složeniji proces od povećavanja njihovog nivoa u krvi.

Ono što se zna, ali nije naročito preporučljivo, jeste da alkohol smanjuje nivo leukocita u krvi. Takođe, ishrana koja uključuje visok nivo selena (što znači više od 300 gr dnevno) takođe smanjuje broj belih krvnih zrnaca u telu. I jedno i drugo može trajno oštetiti vaš organizam, pa je bolje da potražite medicinsku alternativu.

Ocena čitalaca
2.6/5