Kako biti srećan? Nije potrebno mnogo za to. Dovoljno je da znate da aktivirate hormon sreće u vašem organizmu i promenite stav. Evo kako.
Dobro raspoloženje ne zavisi od nekih nevidljivih sila i spoljašnjih faktora. Emocije potiču iz naše glave, a za njih je zaslužna hemija koja se dešava u mozgu, koja šalje signale između sinapsi i stvara osećaj zadovoljstva, tuge, brige i slično.
Ne postoji samo jedan hormon sreće, već više njih.
To su zapravo neurotransmiteri koji se proizvode u našem telu. Svaki od njih deluje na dobro raspoloženje na neki svoj način. Takođe, postoji i mnogo neuronskih veza u našem mozgu, odnosno putanja kojim ovi neurotransmiteri putuju. Potrebno je stvoriti uslove za njihov normalan protok. Sve su to uslovi za dobro raspoloženje i radost.
Za sreću je potrebno uskladiti mnogo stvari. Možda baš zbog toga taj pojam nije isti za svakoga i nije lako objašnjiv.
Da li je ključ sreće je u hormonima?
Iako ih burno doživljavamo, emocije su zapravo samo malo poigravanje sa mozgom uzrokovano biohemijskim procesima unutar njega.
Smatra se da su za dobro raspoloženje zadužena 4 glavna hormona, iako ima i brojnih sporednih koji na svoj način utiču na naše blagostanje i dobro raspoloženje kao što su progesteron, estrogen, adrenalin , hormon rasta i slično. Ipak, kada govorimo o hormonima sreće, onda obično mislimo na neki od sledećih:
Serotonin
Serotonin je neurotransmiter koji se najčešće naziva hormonom sreće. Onda kada ste dobro raspoloženi, sigurno vam je njegova doza visoka, onda kada ste depresivni i bezvoljni , verovatno je niska.
Svakako, možete sada reći da ste tužni ili nervozni zbog toga što vam se desilo nešto loše i da je sreća isključivo vođena tim spoljašnjim uticajima. Ali nije baš tako. Onda kada vam je nivo serotonina veći, drugačije i optimističnije ćete prihvatiti loše situacije i nositi se sa njima, umesto da očajavate.
Viđali ste one osobe koje imaju bubuljice, ali su pune samopouzdanja? E, o toj percepciji se radi. Ipak, ovakav fizički problem može biti frustrirajuć i nije na odmet da znate da ga se možete rešiti vrlo lako. Kako? Ksenija je probala najnoviji tretman za akne, bubuljice i mitisere koji je potpuno prirodan i oduševila se rezultatima. Pročitajte šta joj se desilo sa kožom nakon njega klikom na ovaj link. https://minutzamene.com/kako-sam-se-resila-bubuljica-mitisera-masne-koze-lica/
Da li ste znali? 80% serotonina se nalazi u našim crevima. To je odgovor na pitanje zašto se dešava da nas baš hrana čini srećnima i zašto se često ljubavni raskid prevazilazi pomoću čokolade.
Sigurno ste primetili da ste nervozni i agresivni kada ste gladni. Serotonin utiče na apetit, učenje i pamćenje, ponašanje u društvu i želju za druženjem, seksualnu želju, dobro raspoloženje u celini. Zato je često sinonim za hormon sreće i lek za raspoloženje. Serotonin u tabletama koristi se za lečenje nekih oblika depresije.
Dopamin
Ovo je neurotransmiter koji se smatra odgovornim za osećaj zadovoljstva. Da li je to različito od sreće? Zapravo, vrlo je tesno povezano. Teško da ćete biti srećni, ako u isto vreme niste zadovoljni.
Dopamin je onaj osećaj nagrade kada ste nešto završili, postigli, uradili, doživeli. To je ujedno i onaj osećaj koji vam može doneti zavisnost onog trenutka kada vidite da je zadovoljstvo lako dostižno.
Prevelik nivo dopamina može doprineti da izgubite kontakt sa realnošću, baš kao što se dešava kada ste na drogama. Tada ste skloniji rizičnijem ponašanju, agresiji i generalno ne prezate od mnogo čega, samo da biste dobili taj osećaj nagrade. Manjak ovog hormona izaziva loše raspoloženje, depresiju, nizak libido, nedostatak volje i ambicija.
Dopamin je hormon sreće samo onda kada je njegov nivo normalan. Tome težimo. U ostalim slučajevima je faktor destrukcije.
On je uzrok svih naših žudnji, bilo da se radi o onoj za slatkišima ili za nekim drugim vidom nagrade i zadovoljstva
Oksitocin
Ovo je više hormon ljubavi, nego hormon sreće. Za razliku od serotonina koji najvećim delom nastaje u crevima, on nastaje u mozgu.
Da li osećate neku milinu, toplinu i opupštajuću energiju i poverenje kada zagrlite nekoga ili ste u prisustvu voljene osobe? To je taj osećaj koji za sobom ostavlja ovaj neurotransmiter koji se osobađa tokom fizičkog kontakta sa nekim. Eto razloga zašto nam dodiri prijaju.
Dodiri nisu neophodni da bi se oslobodio oksitocin. Bilo koji znak pažnje, recimo gledanje u oči ili čak i tračarenje, učiniće blikost dve osobe većom i aktivirati ovaj hormon.
Onda kada smo prihvaćeni i voljeni, svakako smo i srećni! Onda kada nismo prihvaćeni, možemo lagati sebe da smo zadovoljni, ali to jednostavno nije pravo stanje stvari. Želja da budemo prihvaćeni je u našoj prirodi.
Endorfin
Endorfin je četvrti hormon koji se često pominje kao hormon sreće. Njegova primarna uloga je da blokira bol i javlja se kao instinktivan odgovor na stres, strah, fizički bol. Onda kada je njegov nivo nizak, možete biti nervozni, panični, anksiozni, pod stalnim nepotrebnim stresom. Veći nivo endorfina pomaže vam da pregurate loše trenutke i on je vaše svetlo na kraju tog mračnog tunela.
Možda nije hormon sreće, ali može da vas gura ka cilju tako što blokira ometače.
Dobro raspoloženje je produkt biohemijskih procesa. Hormon sreće možemo posmatrati kao jedan molekul čiji su atomi serotonin, dopamin, oksitocin i endorfin.
Kako aktivirati hormon sreće?
Teško je naći jedinstvenu definiciju sreće, jer svako ima neke svoje ciljeve u životu koji ga čine zadovoljnim. Ako treba da damo neko sveobuhvatno objašnjenje, onda je ona zapravo dobro raspoloženje.
Kako biti srećan i dobro raspoložen sada kada znamo da je ključ emocija u hormonima?
Možemo učiniti neke korake kako bismo podstaknuli proizvodnju pravih hormona:
1. Izađite na sunce. Ne samo što ćete tokom leta na taj način dobiti savršen ten i pocrneti, već ćete biti srećniji. Kada izlažemo kožu Suncu, pomažemo joj da proizvede vitamin D, a time u isto vreme i više serotonina u mozgu. Možemo zaključiti da je sasvim prirodno što volimo Sunce i bolje se osećamo kada je lepo vreme nego kada je kišovito, tmurno i oblačno.
2. Fizička aktivnost kao lek za dobro raspoloženje. Ovo već zvuči kao kliše, ali obratite pažnju na ove argumente.
- Onda kada radite anaerobne vežbe, telo počinje da proizvodi endorfin koji blokira neprijatnost i tera vas da ostavrite svoj cilj (istrčite do kraja, izdržite seriju vežbi i slično)
- Tokom aerobnih aktivnosti, oslobađa se serotonin. Zato smo posle vežbanja uvek dobro raspoloženi.
- Dopamin se oslobađa onda kada postignete zacrtani cilj svojim vežbanjem.
Na ovaj način vežbanje utiče na mršavljenje. Hrana je brz način da se podigne nivo dopamina u telu, ali ako ga podignete uz vežbanje, žudnja za dopunom sreće kroz hranu biće manja. To bi trebalo da bude bitan razlog zašto dijete za mršavljenje treba da budu praćene vežbama.
3. Postavite razumne ciljeve – svaki dan! Ne samo da ćete na taj način da se polako ali sigurno rešite prokrastinacije, nego ćete dostići svaki dan osećaj zadovoljstva. To znači da ste podigli nivo dopamina, da ste uspešniji i samim ti srećniji.
4. Mazite se, grlite i dodirujte sa nekim. Tako povećavate nivo oksitocina i stepen povezanosti i poverenja sa drugim osobama. Erotska masaža je odličan način da to sprovedete u delo sa partnerom, a i zagrljaj dovoljno dobar onda kada sa nekim niste toliko intimni.
- Jedite začinjenu i ljutu hranu. To našem mozgu šalje signal sličan bolu, a to podstiče proizvodnju endorfina.
Hormon sreće nije jedini faktor koji utiče na dobro raspoloženje. Studije objavljene 2008 godine tvrde da sposobnost za percepciju ovog osećaja čak 50% zavisi od naslednih faktora i gena.
Jasno je da na neke faktore ne možete uticati. Isto tako, ne treba ni preterivati sa uticajem tamo gde to možete. Evo zbog čega:
- Endorfin maskira bol, ali ako preteramo sa njim, možemo sebe dovesti u rizične situacije i povrede.
- Slično nam na emotivnom planu može doneti previše oksitocina i poverenja u ljude.
- Previše dopamina izaziva zavisnost.
Sreća je emocija kao i svaka druga. Možete prihvatiti svoje emocije takve kakve su ili možete probati da ih menjate – na bolje. To ne znači da treba da težite da budete preterano srećni!
Hrana kao izvor hormona sreće
Ovaj način postizanja sreće ste sigurno već isprobali, iako niste znali da se igrate sa hormonima. Većina nas hranu posmatra kao izvor zadovoljstva i dobrog raspoloženja, a ne kao izvor energije i zato stalno polemišemo oko toga šta volimo i ne volimo da jedemo. Već smo rekli da nije neobično da nam hrana pričinjava zadovoljstvao jer baš u crevima nalazi se najveći deo serotonina.
Kada to znamo, postavlja se pitanje, postoji li hrana koja može da poveća proizvodnju serotonina i izazove veću sreću?
Serotonin se dobija iz triptofana, aminokiseline koja se ne stvara u našem organizmu već moramo da je unosimo kroz hranu. Namirnice bogate ovom materijom, kao i razni ugljeni hidrati, najbrže podižu nivo serotonina i obezbeđuju nam uživanje u hrani. To je razlog zašto više uživamo u slatkišima nego u kuvanom brokoliju.
Zapravo, brokoli se smatra korisnim i na ovom polju, kao i spanać, pa nemojte neopravdano da ih zaobilazite. Oni su bogati magnezijumom i ostalim namirnicama potrebnim za normalno funkcionisanje mozga i tela u celini. Nije li osećaj sreće dobar motiv da ih uvrstite u ishranu?
Ukoliko ste izbirljivi, hormon sreće možete potražiti u nekim od sledećih namirnica:
Mleko je bogato triptofanom, pa čaša ovog napitka može da vam pomogne da se osećate bolje i probudite dobro raspoloženje. Da li ste se ikad pitali zašto deca piju mleko pred spavanje? Eto razloga – budu sita, zadovoljna, manje nervozna i voljna za saradnju.
Ćuretina – Perad je generalno dobra hrana za dobro raspoloženje, ali posebno ćuretina jer ima veliku količnu ove aminokiseline koja aktivira proizvodnju serotonina. Želite da znate kako biti srećan? Ponekad je dovoljno promeniti navike. Umesto piletine, sledeći put kupite ćuretinu i stavite osmeh na lice.
Banana je bogata triptofanom ali i kalijumom. Zajedno su odlična kombinacija za dobro raspoloženje. Pored banane možete potražiti hormon sreće u ananasu, kiviju, šljivama ili jendostavno napravite voćnu salatu! Postoje tvrdnje da triptofan iz ovakvih namirnica teško probija barijeru do mozga. Čak i ako je to tačno,ugljeni hidrati su tu da odrade svoj deo posla, zaslade vas i donesu talas sreće.
Jaja su dobar izvor proteina ali i dobrog raspoloženja, posebno belance. Jedite jaje na dan i održavajte nivo serotonina na poželjnom nivou. Dakle, šta ćete sutra za doručak?
Čokolada. Da li ste od onih kojima se lice ozari na sam pomen čokolade? Ona nije slučajno omiljena namirnica u moru slatkiša. Razlog je baš to što podstiče proizvodnju serotonina i brzo donosi taj osećaj sreće i zadovoljstva. Iako možda više uživate u mlečnoj, crna čokolada je bolja u ove svrhe jer ima više kakaoa.
Semenke su takođe dobar stimulator dobrog raspoloženja, posebno onda kada su bogate omega 3 masnim kiselinama. U tu svrhu upotrebite orahe, bademe, mleveni lan, seme bundeve, kikiriki.
Riba je odličan izvor omega 3 masnih kiselina koje su veoma važne za normalno funkcionisanje mozga. Sami neurotransmiteri poput serotonina i dopamina nisu dovoljni ukoliko putevi između neurona ne rade kao podmazani.
Budite pažljivi! Ukoliko krenete da tražite izvor hormona sreće u hrani, vrlo lako možete završiti sa omiljenim namirnicama(poput čokolade) na svakodnevnom meniju, viškom kilograma i nekom srčanom bolešću i dijabetesom gratis. Kada je zadovoljstvo u pitanju, očas posla se nađe izgovor za pogrešan izbor.
Mnogo je bolja varijanta da se uvek zdravo i pravilno hranite. Brzi šećeri iz slatkiše donose brzo zadovoljstvo koja brzo splasne. Ukoliko izaberete složene ugljene hidrate, recimo iz celih žitarica, serotonin će sporije da se otpušta ali će sreća duže da traje.
Kako god bilo, aktiviranje hormona sreće na jedan od ovih načina je samo privremena mera. Ukoliko zaista želite znati kako biti srećan, onda treba da potražite odgovor na to šta vas zapravo sputava na putu ka tom cilju. Imate li neki problem? Šta sprečava da se osećate sjajno?
Tek kada se uhvatite u koštac sa svojim problemom, bićete istinski srećni. Dobro raspoloženje koje ćete steći na jedan od ovih gore načina je samo način da promenite pogled na svet i da vam čaša bude polupuna, a ne poluprazna. Iz te perpsektive, problemi su drugačiji i lakše rešivi.
Nije teško biti dobro raspoložen. To je samo osećaj – nije stanje stvari već vaša percepcija koja zavisi od odnosa hormona sreće u vašem mozgu. Možete doći do nje uz običan zagrljaj, uz kockicu čokolade ili redovno vežbanje. To su sve sitnice, ali kažu da sreću čine male stvari, zar ne?
