Kako koristiti šipurak kao lek, i u borbi protiv raznih bolesti? Izdvojili smo korisne savete i blagodeti šipurka, kao i to kako šipak utiče na zdravlje .
Šipak ili šipurak, divlja ruža ili pasja ruža (Rosa canina) je biljka iz porodica ruža. Koren biljke je vrlo razvijen i duboko prodire u zemljište.
Stablo je listopadni žbun visoko oko 2 do 3 m , sa debelim i razgranatim granama koje rastu uspravno. Cvetovi su bledoružičasti i cvetaju od maja do jula meseca. Plodovi su orašice, duge oko 2cm. Sazrevaju u septembru i oktobru.
Plod šipurka se koristi u ishrani još od davnina. Koristi se i kao narodni lek za mnoge bolesti. Stari Rimljani verovali su da šipak, između ostalog, leči besnilo kod pasa, zbog toga i latinski naziv biljke – pasja ruža.
Šipurak je bogat vitaminom C, u sebi sadrži flavonoid, pektin, voćne kiseline i koristi se za jačanje urinarnog sistema, imuniteta, sveopšteg zdravlja, kao i kod lečenja kožnih oboljenja.
Svoju primenu je našao i kod mnogih proizvoda, kao što su likeri, čajevi, džemovi, marmelade, sokovi i sirupi od šipka. U Švedskoj se sprema supa, kao popularan nacionalni obrok – supa nyponsoppa, ili u Mađarskoj tradicionlano piće Palinka.
Šipurak jača imunitet
Zbog velike količine vitamina C, razni proizvodi od šipka odlično su lekovito sredstvo protiv umora i iscprljenosti, ali i za suzbijanje infekcija i groznice, i kod jačanja imuniteta. Osim deci, i starijim osobama, redovno uzimanje lekovitih preparata i proizvoda od šipka se preporučuje i majkama koje doje, jer uzimanjem šipka povećava se količina vitamina C u majčinom mleku, što povoljno deluje na razvoj deteta.
Osim vitaminom C, bogat je beta karotenom, od kojeg dolazi i njena predivna crvena boja i organske kiseline. Organske kiseline podstiču bolju funkciju i rad bubrega. Zbog velike količine tanina, šipak u obliku sirupa ili čaja pomaže protiv upale sluzokože creva i kod dijareje, a sprečava i krvarenje i upalu desni.
Lekoviti sastojci šipka takođe se nalaze u njegovim semenkama. Semenke šipka sadrže puno tanina i vitamina E, voćnih kiselina, minerala, eteričnog ulja i oko 10% masnoće ulja.
Šipurak kao lek
Od osnovnih hranljivih sastojaka, šipak sadrži najviše ugljenih hidrata i vrlo malo saharoze. Količina belančevina u svežem i sušenom šipku relativno je mala, kao i količina masti, dok ga u svežem šipku ima puno.
Nutritivna, ali i terapijska vrednost šipka doprinosi i veika količina mineralnih supstanci. Najviše ima kalija, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, mangana i gvožđa, a baš zbog velike količine gvožđa šipak je cenjen kao dobar izvor tog minerala. Osim što ima lekovita svojstva, šipak lepo i atraktivno izgleda, a što je dovoljan razlog za uzgoj šipka kao ukrasnog grma u vrtu ili na travnjaku.
Lekovita svojstva šipurka i primena kod:
Probave – šipak stimuliše apetit i poboljšava probavu.
Bolesti usta i usne duplje – pomaže protiv krvarenja i upale desni i upale sluzokože.
Respiratorni organi – deluje preventivno i terapijsko sredstvo protiv upornog kašlja, astme i groznice, bronhitisa.
Srca, krv i krvne žile – šipak čisti i jača krv, pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pomaže kod anemije, pospešuje stvaranje belih krvnih zrnaca i jača imunološki sistem. Pospešuje izlučivanje mokraćne kiseline iz krvi.
Rada creva – smiruje upalu sluzokože creva i zaustavlja dijareju, pospešuje bolji rad creva i deluje kao blago sredstvo za čišćenje, čisti creva i pomaže kod dizenterije.
Jetra i žuč – šipurak pospešuje bolji rad jetre, podstiče stvaranje i izlučivanje žuči, kao i kod žučnog peska i žučnog kamenca i bolesti jetre.
Bubrezi i bešika – šipak pospešuje bolji rad bubrega i izlučivanje vode i mokraće iz tela, pomaže kod upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala, te sprečava stvaranje i pospešuje razgradnju bubrežnog i mokraćnog peska i kamenaca.
Kosti i zglobovi – ukoliko patite od reumatizma, artritisa i gihta, smiruje bol.
Živci – pomaže kod neuralgije, išijasa i lumbaga.
Duševne bolesti – smiruje i jača živce, pomaže kod umora i nervoze i jača vašu otpornost na stres.
Ženskih problema – ukoliko imate problema sa obilnim i bolnim menstruacijama, šipurak ima odlično dejstvo.
Kontroliše dijabetes – dokazano je da šipak reguliše nivo šećera u krvi tela, što je vrlo važno za osobe koje pate od dijabetesa. Pomaže kod održavanja ravnoteže insulina i glukoze u telu.
Niži holesterol – neki od antioksidativnih sastojaka u šipku takođe smanjuju sadržaj holesterola u vašem telu, čime se smanjuje pritisak na vaš kardiovaskularni sistem i ozbiljno smanjuju vaše šanse od moždanog udara ili srčanog udara.
Divlji šipak
Divlji šipak obično raste samoniklo pored puta, na livadama i pašnjacima. Može se naći i u šumi ili pored kućnih ograda.
Poznato je da divlji šipak dobro raste na staništima iznad 1500 m nadmorske visine. Divljem šipku odgovara umerena klima, raste najviše u Severnoj Africi, ali ga ima na celom Evropskom kontinentu.
Postoji i veliki broj ljudi koji se bavi uzgojom šipurka, ali takve sorte šipka jeste da imaju nešto veći plod, lakše se beru i veću otpornost na bolesti, ali njihov kvalitet i hemijski sastav daleko su lošiji nego kod plodova koji rastu u prirodi.
Plodovi divljeg šipka u velikim količinama sadrže pektin (do 25%) i fruktozu (30%), a vrlo su bogat izvor i različitih minerala od kojih se posebno ističu kalijum i gvožđe.
Od ostalih sastojaka šipak obiluje voćnim kiselinama od kojih je dominantna askorbinska kiselina (vitamin C), vitaminima, taninima, kao i karotenoidima.
Sadržaj vitamina C u plodovima je izuzetno visok – ima ga oko 1% , što ove plodove po sadržaju stavlja daleko ispred nekih voćnih vrsta za koje postoji mišljenje da su najbogatiji ovim vitaminom , kao što su citrusi.
Semenke šipka su bogate organskim kiselinama, vitaminima C i E, eteričnim i masnim uljima (do 8%). Ulje šipka sadrži velik nivo nezasićenih masnih kiselina (oko 55% linolne i do 27% linolenske), 22% oleinske kiseline, dok se deo zasićenih kiselina kreće od 6-12%.
Ulje semenki se koristi u kozmetičkoj industriji u preparatima za ublažavanje ožiljaka, bora, strija, kao i kod lečenja opekotina od sunčanja. Svoju primenu divlji šipurak je našao i kod ostalih kožnih upala i oboljenja poput psorijaze i atopijski dermatitis i mnoge druge.
Divlji šipak je dobar i koristi se u borbi protiv gripa, kamena u bubregu, za bolji rad jetre. Semenke se mogu koristiti za izlučivanje tečnosti iz tela, i kod upalnih procesa bubrega. Pacijentima koji imaju problem sa peskom i kamenom u bubregu, preporučuje se čaj od divljeg šipka.
Cvetovi divljeg šipka koriste se protiv želudačnih grčeva i problema u radu želuca, kod zubobolje, kao i za ispiranje usta.
Čaj od šipka
Kao što smo pomenuli, šipak je bogat vitaminom C. S tim u vezi, vredi napomenuti da tokom kuvanja ovog čaja, vitamin C se ne gubi, kao što je slučaj kod drugih vrsta.
Čaj od šipka ima jako blagotvorno dejstvo na celokupan organizam, kao i kod zaustavljanja kašlja i kod prehlada, u borbi protiv infekcija i sprečava zadržavanje vode u telu.
Čaj od šipka je jedan od najsigurnjih čajeva koji mogu koristiti i bebe i trudnice. Utiče na opšte zdravlje i popravlja imunitet, zbog svog bogatstva vitaminom C. Svakako, pre korišćenja potrebna je konsultacija i sa doktorom.
Šipak se po pravilu ne konzumira svež, nego se suši za spremanje čaja. U berbi šipka treba biti oprezan i izboriti se sa trnovitim i visokim grmom. Priprema plodova je takođe prilično zahtevna, jer je šipak iznutra pun semenki i bodljikavih dlačica, ali vredi se potruditi. Mnogi se slažu da su proizvodi od šipka jednostavno čudotvorni.
Najbolje je brati voće dok je plod tvrd i sjajan. Lakše je sušiti kada se očisti od semenki. Zatim se melje. Preporučljivo je držati ga na tamnim mestima kako ne biste izgubili kvalitetu.
Kako očistiti i osušiti šipurak
Berite šipak obavezno u rukavicama, kako bi izbegli neugodno bockanje.
Najbolje je da šipurak berete dok je zreo, čvrst, i još uvek ima crvene plodove, koji nisu omekšali i potamneli. To je iz razloga, jer se smatra da tada sadrži najviše vitamina C, dok neki čekaju ipak da šipak omekša.
Kada naberete dovoljnu količinu šipka, dobro ga očistite od ostatka cveta (tamnih listića), a potom ga odmah stavite na sušenje kako se ne bi pokvario.
Plodovi se suše celi, ili se pre sušenja prerežu po dužini. Prerezane plodove treba očistiti od semenki i dobro oprati, kako biste odstranili belkaste dlačice koje okružuju semenke (radite s rukavicama jer dlačice mogu iritirati kožu).
Neki ostavljaju šipak da se danima suši na suncu, što predstavlja potpun prirodan način sušenja, dok je brži postupak zagrevanje u rerni na 40-50°C (ne više od toga) kako bi plodovi zadržali intenzivnu crvenu boju. Skinuti petiljke pre sušenja. Ne treba da bude jača temperatura, jer će ga potamniti.
Šipak se suši u pećnici dok mu kožica ne postane krhka.
Uzmite u obzir da će količina osušenog šipka biti dvostruko (a ponekad i više nego dvostruko) manja od količine sveže ubranih plodova. Ako stavite 2kg šipka da se suši, možete računati da će vam ostati oko 1kg suvog šipka.
Osušeni šipak čuvajte u pamučnim ili lanenim vrećicama, na hladnom i mestu, i nemojte ga čuvati duže od godinu dana.
Klasični domaći čaj od šipka
Sastojci:
200 ml vode
jednu kašičica šipka
Priprema se vrlo jednostavno. Kuvajte vodu dok ne proključa. Ključalom vodom prelijete šipurak, i ostavite da odstoji 5 do 10 minuta. Nakon toga, možete konzumirati vaš topli napitak.
Nuspojave čaja od šipka postoje, ali samo ako se koristi u prevelikim količinama. Čaj od šipka ne sadrži otrovne sastojke, i nije poznat kao alergen.
Međutim, s brojnim moćnim pofifenolima i antioksidansima, prevelika količina čaja, kao što smo napomenuli može uzrokovati pojavu glavobolje, mučninu ili umor.
Ukoliko konzumirate 1-2 čaše umereno jakog čaja od šipka ne sme imati negativne nuspojave za većinu korisnika.
Ulje od šipka
Ulje koje se koristi dobija iz semenki šipka. Prosečna vrednost sadržaja semena u plodu je oko 47 procenata, što je veoma značajno zbog ulja. One obiluju supstancama koje imaju lekovito dejstvo na kožu, pa se koristi za lečenje akni, ožiljaka i opekotina. Visoka koncentracije vitamina A, osigurava koži elastičnost i daje koži vitalnost, dok masne kiseline linoleinska i oleinska održavaju vitalnost staničnih membrana i osiguravaju epidermu optimalnu vlažnost.
Šipurak sadrži antioksidans flavonoid poznat po antivirusnom i antibakterijskom delovanju, pa se nanošenjem šipkovog ulja na akne sprečava infekcija i podstiče obnavljanje epitela. Još jedan antioksidans iz ovog ploda – likopen – blagotvorno deluje na kožu, jer ublažava bore i sprečava delovanje slobodnih radikala koji ubrzavaju starenje.
Kao i sva druga ulja, i ulje od šipka je emolijens, odnosno povećava mekoću kože i čini je glatkom.
Odlično je i sredstvo za zaštitu od sunčanja. Praktično, spakovano u losionima za telo, kupkama, balzamima za usne i kremama za negu ruku i noktiju ispoljava delotvornost na svakom delu tela.
Koristi se i oralno kod upalnih kožnih bolesti, ateroskleroze (snižava visinu holesterola u krvi) te kod gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Potrebno je ulje čuvati na pravilan način na hladnom i tamnom mestu i paziti na rok trajanja. U nastavku možete videti par saveta, u vezi sa pravljenjem i korišćenjem ulja od šipurka.
