Oprez! Štetni sastojci u kozmetici utiču i na vaše zdravlje!

Da li ste čuli da kozmetika može biti štetna?  I više nego što mislite! Postoje neki štetni sastojci u kozmetici koje bi trebalo izbegavati.

Poslednjih godina sve više ljudi se okreće prirodi. Pa tako, provode više vremena u prirodi, trude se da jedu organsku i zdravu hranu. S tim u vezi, polako se menja i trend, pa se žene, i ne samo žene, već i muškarci okreću prirodnoj kozmetici.

I sve ovo, upravo iz razloga što nam mnoga zagađenja dolaze s polja, hrana se prska, a u kozmetici se koriste štetni sastojci.

Velike i poznate svetske kozmetičke marke imaju za cilj kvantitet i njima je prodaja jedini imperativ. Kozmetička industrija u svojim proizvodima koristi parabene, veštačke boje i mirise, silikone i retko ćete naći neku kremu koja ima potpuno prirodan miris i prirodnu boju.

Sastojci u kremama su većinom štetni i jaki. Mogu da oštete kožu, mogu da stvore više problema nego što bi zapravo trebalo da vam pomognu.

I ne samo što će vaša koža vidno biti iziritirana, već svaki sastojak kreme koji koristite velikom brzinom stiže u vaš krvotok.

Zato je važno da sledeći put, pre nego se odlučite da kupite neku kremu, dobro razmislite da li je u pitanju prirodna krema ili ne.

Da biste što bolje razumeli važnost prirodne kozmetike, detaljno objašnjavamo za vas sve sastojke koji se najčešće nalaze u proizvodima za kožu i kosu, kako biste sledeći put znali da li ćete kremu sa takvim sastojkom i kupiti.

Parabeni u kozmetici

Parabeni su vrsta konzervanasa koji imaju široku primenu, pa se tako mogu koristiti u hrani, lekovima, kozmetici i farmaceutskim proizvodima.

Mikrobiološka kontaminacija (bakterije i gljivice) svih kozmetičkih proizvoda predstavlja veliki rizik za korisnika. Jedan od takvih primera je i infekcija očiju, upravo nakon korišćenja kozmetike koja nije bila adekvatno „konzervisana“. Dakle, jasno vam je da parabeni deluju i na dugotrajniju stabilnost kozmetičkog proizvoda.

Parabene koje ćete često videti na spisku sastojaka kozmetičkih proizvoda su propil-paraben, metil-paraben, izobutil-paraben, etil-paraben i dr.

Uprkos svemu što smo spomenuli, o parabenima se već duže vreme polemiše na svetskom nivou, kao veoma štetnom sastojku.

Upravo, najvažnije pitanje jeste koliki je rizik koji ima na reproduktivno zdravlje, kao i druge sisteme. Urađena su brojna toksikološka istraživanja, koja su direktno dovela u vezu parabene sa razvojem karcinoma dojke.

Drugi deo istraživanja bavio se kontinuitetom i dužinom korišćenja jednog proizvoda koji u sebi sadrži paraben – šta se tada dešava u organizmu.

Usled višegodišnje primene, postoje negativna dejstva na reprodukciju kod muškaraca i rizik od nastanka malignog melanoma, sve zbog stimulacije estrogena.

Određenim brojem istraživanja došlo se i do podataka da parabeni uzrokuju određene promene i upale kože.

Parabeni se veoma često svrstavaju u grupu sa ftalatima, koji su u direktnoj vezi sa velikim brojem ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su neplodnost, gojaznost, astma i alergija, čak i karcinom dojke.

Međutim, parabeni se i dalje koriste u kozmetici, jer ne postoji i nije propisan zakon po kom bi se ovaj sastojak zabranio.

Upravo, zbog svega navedenog mnogobrojna udruženja potrošača širom sveta, bore se i apeluju na to da se zabrane parabeni u kozmetici, posebno da ne koriste mala deca koja imaju nerazvijen imunološki sistem kože do treće godine života.

U Evropi su počele da se dešavaju promene upravo da se ubrza donošenje zakona koji će zabraniti parabene u kozmetici za decu do 3 godine života.

Danska je najbolji primer za to, a šanse su da će i Francuska izglasati takvu regulativu. Srbija još uvek nije uvela ni jedan zakon u vezi sa štetnim sastojcima.

Još uvek mislite kako su štetni sastojci u kozmetici samo prazna priča?

Dobro, idemo onda dalje.

Sulfati u kozmetici

Sulfati su čest sastojak u mnogim kozmetičkim proizvodima, na prvom mestu šamponima i balzamima za kosu. Sulfati isušuju kožu i iritiraju je, a može da se pojavi i ekcem. Osim u šamponima, najčešće se nalaze u kupkama, kremama za lice i losionima.

Šta su sulfati?

Sulfati su dodatak kozmetičkim proizvodima koji najčešće prave penu, kod šampona i sapuna. Najčešći sulfati su natrijum lauril eter sulfat (SLES), sodium coco sulfate i  natrijum lauril sulfat (SLS), koji se nalaze u većini šampona i balzama za kosu.

SLS (u maloj koncentraciji) ima „nisku opasnost“ prema bazi podataka Deep Cosmetics, dok je u većoj koncentraciji povezan sa iritacijom kože.

U velikom broju istraživanja koja su se bavila time koliko su sulfati štetni, upravo je fokus bio na koncentracijama ovog sastojka.

Utvrđeno je da koncentracije ispod 1 % ne predstavljaju značajan zdravstveni rizik za ljude; u višim koncentracijama, sulfati su uzrokovali ćelijsko oštećenje. Upravo se o tome i radi, jer retko koji proizvođač sulfate koristi ispod 1%.

Sulfati i rizik od raka

Veruje se da su sulfati kancerogeni, ali za ovu tvrdnju ne postoje detaljna istraživanja. Sedamdesetih godina neki šamponi su koristili drugačiji sastojak, etanolamin lauril sulfat, koji je sadržao nitrozamine koji uzrokuju rak.

Danas su ti sastojci zabranjeni za kozmetičke proizvode i više ne predstavljaju pretnju . Dakle, sulfati koji se danas koriste izazivaju drugu vrstu oštećenja, pre svega vašoj kosi. Oni prilikom pranja kose, uklanjaju i sastojke koji su bitni za zdravlje kože, a mogu da izazovu i alergijske reakcije. Posebno su štetni za osobe koje pate od psorijaze, ekcema, ili nekog drugog problema sa kožom.

Šamponi bez sulfata kao opcija!

Ako imate posebno osetljivu kožu, sulfati mogu dodatno povećati osetljivost, uzrokujući iritaciju kože, što vam može praviti ozbiljan problem. Kod farbane kose, šamponi bez sulfata takođe mogu da vam  pomognu da što duže održite boju, dok s druge strane šamponi sa sulfatima brže skidaju farbu.

Još uvek mislite “Kada mogu drugi da koriste kozmetiku sa štetnim sastojcima, mogu i ja. Pa ništa mi neće biti”?

Dobro, samo što ovo do sad nabrojano nije sve!

Prelazimo na silikone u kozmetici.

Silikoni u kozmetici

Silikoni, bez obzira da li se nalaze u proizvodima za kosu ili kožu, zadržavaju se na površini kose ili kože. Zbog toga je veoma važno da dobro skinete šminku sa lica svako veče, kao i da koristite nežne šampone koji će potpuno ukloniti silikone sa kose.

S obzirom na to da se zadržavaju i da ostaju na površini kože i ne prodiru u dublje slojeve, na koži može da se stvara zaštitni sloj koji sprečava gubitak vode, ali i da u isto vreme  zadržava sebum, mrtve ćelije, bakterije, itd.

U sastavu šampona  često ćete naići na sastojke, kao što su dimetikon, simetikon ili ciklometikon. Radi se o silikonima koji se nalaze u sastavu šampona za kosu, koji u poslednje vreme dobijaju mnoge kritike u pogledu štetnosti.

Nakon česte upotrebe šampona sa ovim sastojcima kosa gubiti volumen, postaje vidno slepljena i masna. Razlog tome je stvaranje debljeg sloja filma oko dlake i tako silikon dodatno opterećuje i otežava kosu.

Glavni krivac za ovakav izgled kose jesu upravo silikoni koji su netopivi u vodi, a jedan od njih je i dimetikon (dimethicone).  S druge strane, ciklometikon (cyclomethicone) je delimično topiv u vodi i daje sjaj kosi, ali brzo isparava i gubi svoj efekat.

Ovo je spisak svih silikona koji su netopivi u vodi i teško se ispiru – zato bi trebalo da ih izbegavate:

• Dimethicone
• Stearyl dimethicone
• Cetearyl methicone
• Dimethiconol
• Cetyl dimethicone

Svakako je savet da izbegavate proizvode koji u sebi sadrže silikone. Ukoliko baš imate želju za nekim određenim proizvodom, onda je najbolje da prethodno probate na nadlaktici, kako biste pratili da li će se iritacija pojaviti na koži.

Ukoliko niste sigurni gde se sve silikoni nalaze, evo nekoliko kozmetičkih proizvoda u kojima ih najčešće ima: serumi, silikonske kapi i skoro u svakom regeneratoru za kosu.

Sada već osećate pomalo strah zbog štetnih sastojaka u kozmetici, zar ne?

Ali, nastavite dalje! Na žalost, ima toga još!

Formaldehid u kozmetici

Formaldehid je sastojak koji je američka vlada navela kao dokazano kancerogen. Takođe, Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je formaldehid kao kancerogeni kada se udiše. Mnoge kozmetičke marke ne koriste čist formaldehid u svojim proizvodima. Ali šta onda rade?

Umesto toga, oni krenu zaobilaznim putem koristeći nešto što zovu „sistemi za konzerviranje“ i onda koriste bilo koju od nekoliko hemikalija, nazvanih „formaldehidni oslobađači„. To su hemikalije koje, kada se dodaju u vodu, polako raspadaju tokom vremena da bi formirale molekule formaldehida.

Neki proizvođači preferiraju ovu metodu jer deluju kao kapsule sa vremenskim otpuštanjem, održavajući prilično konstantan nivo konzervansa u mešavini.

Ukoliko ne želite proizvod koji sadrži hemikaliju koja oslobađa formaldehid, onda se dobro fokusirajte na spisak sastojaka kada budete kupovali nov proizvod za sebe. Hemikalije u ovoj kategoriji uključuju:

• DMDM hidantoin
• Imidazolidinil urea
• Diazolidinil urea
• Quaternium-15
• Bronopol (2-bromo-2-nitropropan-l, 3-diol)
• 5-Bromo-5-nitro-1,3-dioksan
• Hydroxymethylglycinate

FDA ne ograničava količinu formaldehida koja može biti prisutna u kozmetici, međutim, postoje “dobrovoljne smernice” koje ne bi trebalo da sadrže više od 0,2% formaldehida u proizvodima za ličnu negu.

Politike Evropske unije bolje su od FDA-e, ali ne štite u potpunosti ljude od kozmetičkih hemikalija koje mogu izazvati alergijske reakcije. EU dopušta da proizvodi za ličnu negu sadrže do 2000 delova na milion slobodnog formaldehida. To je više nego dovoljno slobodnog formaldehida da uzrokuje dermatitis i upalu kože. Pokazalo se da koncentracije formaldehida od samo 200 do 300 delova na milion uzrokuju dermatitis. Poput samog formaldehida, hemikalije koje oslobađaju formaldehid su alergeni.

Prošle godine Johnson & Johnson, jedan od najvećih svetskih proizvođača proizvoda za negu kože i za negu kose, objavio je podatak da će prestati sa dodavanjem formaldehida u svoje proizvode.

Kako da izbegnete formaldehid u svojim proizvodima?

Pažljivo proverite spisak sastojaka, kako za samu komponentu formaldehida, tako i za gore navedenih sedam uobičajenih formaldehidnih oslobađača.

Štetni sastojci u kremama

Osim navedenih sastojaka koji se najčešće spominju kao štetni, postoji veliki broj drugih sastojaka koji takođe mogu imati štetno dejstvo. Neki od tih sastojaka su:

• Octyl methoxycinnamate, svi proizvodi za samopotamnjivanje kože, bilo da su losioni ili kreme. Za ovaj sastojak postoji sumnja da utiče na pojavu raka kože.
• Phenoxyethanol, uglavnom se koristi zbog mirisa. Ovaj sastojak još uvek nije zabranjen, ali se sumnja da utiče na plodnost, čak i na prerani porođaj. Ima štetan uticaj na kožu, pluća i oči.
• Naftni derivati za koje je potvrđeno da su kancerogeni. Obratite pažnju kada kupujete kreme za lice, kreme za bebe i kreme za zaštitu od sunca, jer ih tu upravo najviše ima. Takođe, šminka i parfemi ih često sadrže.
• Propylene glycol se najčešće nalazi u dezadoransima, kremama za samopotamnjivanje, losionima za bebe i nekim proizvodima za kosu. Veruje se da ima neurotoksično dejstvo.
• PEG (polietilen glikol), najkancerogeniji učinci PEG-a još uvek nisu otkriveni, ali je reč o najopasnijem sastojku koji može da se koristi u kozmetici jer isušuje kožu.

Takođe, trebalo bi da izbegavate sledeće sastojke :

• silikonska ulja koja smo prethodno spomenuli, kao što su cyclomethicone, dimethicone, dimethiconol
• supstance kao što su BHT, BHA,  PPG, DEA, MEA, TEA, EDTA, PCA
• proizvode koji sadrže ureu

Kao što i sami možete da primetite, ovi štetni sastojci se nalaze barem u jednom od proizvoda koji koristite svaki dan. Sigurno da koristite kreme protiv bora ili već, ukoliko imate problem sa aknama, onda kremu za bubuljice. Dakle, iako niste navikli da se mackate, sigurno da ima jednu kremu u svom noćnom ormariću. Pa baš zbog toga i ta jedna ne mora da sadrži štetne sastojke. Okrenite se prirodni i prirodnoj kozmetici.

Rešenje za vas može da bude prirodna kozmetika Ovotaris, koji u svojoj paleti proizvoda za negu i lepotu, koristi isključivo prirodne sastojke.

Krema za sunčanje i štetni sastojci u kozmetici

Kreme za sunčanje su svakako proizvod bez kog nikako ne biste mogli da izlazite na sunce. Kožu treba da zaštiti od štetnih sunčevih zraka. Međutim, istraživanja koja su se bavila štetnim dejstvom ovih krema pokazala su da upravo sredstva za zaštitu od sunca imaju i najveći rizik od zloćudnog melanoma.

Environmental Working Group (EWG)  objavio je javno svoje rezultate istraživanja. 75 % od 2000 ispitanih losiona i krema upravo sadrži štetne hemikalije, koje sa svojim sastojcima  povećavaju rizik od raka i drugih bolesti.

Određene kreme pod sunčevom svetlošću oslobađaju slobodne radikale koji štete koži, dok drugi deluju kao estrogen, pa tako remete hormone. Neke od krema mogu da izazovu alergije i da nadraže kožu. Sastojci u kremama za sunčanje koji su direktno povezani sa rakom su oksibenzon, metoksicinamat i PABA.

Oksibenzon ili benzofenon-3

Postoji nekoliko sumnjivih stvari povezanih sa benzofenon-3 ili oksibenzonom. Kao i kod bliskog hemijskog relativnog benzofenona-4 (Sulisobenzone), u nekim istraživanjima prisutnost benzofenona-3 pokazala je povećanje proizvodnje štetnih slobodnih radikala. Iz tog razloga, veruje se da je upravo ovaj sastojak koji doprinosi velikom porastu slučajeva melanoma kod osoba koje su ga koristili.

Neka istraživanja su dokazala da se ponaša slično kao hormon estrogen, što ukazuje na to da može uzrokovati rak dojke. Takođe je povezana sa kontaktnim ekcemom i alergijama.

FDA je odobrila upotrebu benzofenona-3 kao sigurnog i efikasnog sastojka za zaštitu od sunca, ali samo u koncentracijama do 6%. Direktiva EU-a o kozmetičkim proizvodima takođe je ocenila da je sastojak za zaštitu od sunca siguran do koncentracije od 10% . Švedska je zabranila upotrebu ovog sastojka.

Pretnja dolazi i od nano-čestica!

Istraživanja su dokazala da nano-čestice metal oksida, koje uglavnom sadrže kreme za sunčanje, mogu da prodru u ćelije kože i oštete njihov DNK.

Istraživači upozoravaju da mlada, prestara ili oštećena koža može veoma lako da apsorbuje nano-čestice titan dioksida i cink oksida, koje sadrže najčešće kreme i losioni za sunčanje.

Međutim, čak 30% svih krema za sunčanje sadrži nano sastojke, tako da je savet da izbegavate svu kozmetiku sa nano česticama.

Osim toga, treba da izbegavate sredstva za sunčanje koja sadrže:

• bilo koji sastojak označen s -nano
• cinoksat
• parabeni
• penilbenzimidazol
• homosalat
• oksibenzon
• metoksicinamat
• mentil antranilat
• oktil saliciklat
• dioksibenzon
• oktokrilen

Da li ćete sledeći put obratite više pažnje na spisak sastojaka vaše omiljene kreme? Sada vam je sasvim jasno koliko proizvodi za lepotu, zapravo mogu naneti više štete, nego koristi.

Štetni sastojci u šamponima

Sastojci u šamponima koje bi trebalo da izbegavate jesu silikoni, sulfati i parabeni – upravo svi prethodno navedeni. Dakle, kada birate šampon, on treba da bude bez sulfata.

Upoznati ste sa svim štetnim dejstvom koji imaju ovi sastojci, tako da za najbolju negu, zdravlje i lepotu, izbegavajte ove sastojke.

Sledeći put kada se nađete u nekoj od radnji gde se prodaju kozmetički proizvodi, obratite pažnju na sastojke.

Za siguran proizvod, koji ne sadrži ni jedan od navedenih sastojaka o kojima smo pričali, rešenje za vas jeste prirodni šampon.

Dugogodišnje izlaganje svim navedenim štetnim sastojcima može da naruši vaše zdravlje jer ih koža apsorbuje i dolaze i krvotok.

I da se vratimo na sam početak – razmislite o kupovini prirodne kozmetike koja ne sadrži navedene sastojke. 

Kao što vodite računa o svojoj ishrani, pa gledate da hrana bude organska, povedite računa i o  svom zdravlju i lepoti, upravo kupujući kozmetiku koja je prirodna i ne sadrži navedene štetne sastojke.

Što pre shvatite opasnost koja može da se desi po celokupno zdravlje, to je bolje za vas.