Dolaskom hladnih dana povećava se broj virusnih infekcija. Kako postupiti u tom slučaju? Saznajte na vreme kako se izboriti sa infekcijama i na koji način.
Infekcije u organizmu mogu da izazovu različiti mikroorganizmi – virusi, bakterije, gljivice ili paraziti. Najčešće vrste infekcija su uzrokovane bakterijama i virusima. Iz tog razloga je jako bitno napraviti razliku između virusa i bakterija, pre svega zbog vrste terapije i dužine trajanja bolesti.
Bakterije su otpornije u životnoj sredini, pa se mogu brzo preneti sa čoveka na čoveka, kao i dodirivanjem određenih predmeta (kvaka, daljinski upravljači i dr.). Za razliku od bakterija, virusima je potreban domaćin, tj. organizam čoveka da bi se razmnožavali i zato slabije opstaju u spoljnoj sredini.
Dakle, glavna razlika je u tome što su bakterije živi mikroorganizmi, a virusi će umreti ako nema domaćina.
I virusi i bakterije ulaze na isti način u organizam: preko sluzokože organa za disanje, organa za varenje, kože.
Kod odraslih i dece najčešće se javljaju virusne infekcije. Javljaju se simptomi, kao što su povišena temperatura, curenje nosa, pospanost ili razdražljivost, kijavica, otežano disanje, kašalj, smanjen apetit, povraćanje ili dijareja. U zavisnosti od otpornosti organizma, neke virusne bolesti prolaze sa blagom simptomatologijom i osećajem neprijatnosti, dok se kod drugih u potpunosti razvijaju svi simptomi virusne bolesti.
Virusne infekcije
Virus je sitni organizam koji uzrokuje infekciju u telu. Da bi se bolest razvila, potrebno je da virus dođe do odgovarajućih ćelija, sa ulaznog mesta i pričvrsti se na ćeliju. Zatim će se razmnožiti i proizvesti više čestica virusa.
Virusi se prenose vazdušnim putem, hranom, vodom, direktnim kontaktom sa obolelim (npr. poljubac). Opšta loša higijena osobe i loše navike u ishrani mogu povećati rizik od virusnih infekcija.Najveća pretnja za osobe inficirane ovim virusima je pad imuniteta, koji dovodi do aktivacije virusa i nastanka teških bolesti koje oni uzrokuju.
Infekcije kod kojih je brz tok bolesti sa svim izraženim simptomima nazivaju se – akutne infekcije, za razliku od hroničnih infekcija koje dugo traju i virus ostaje dugo u organizmu. Hronična virusna infekcija je stalno prisustvo virusa u telu domaćina u toku dužeg vremena. Kod ovih osoba često se neće ni javiti vidljivi znaci i simptomi bolesti, ali zbog prisustva virusa i izlučivanjem virusa sekretima stalna su opasnost za širenje virusa na osetljive osobe.
Imuna odbrana tela aktivira se kada virus uđe u telo, kada bela krvna zrnca (limfociti i monociti) počinju da napadaju i uništavaju virus. Ova vrsta opšte zaštite naziva se urođeni ili prirodni imunitet.
Vrste virusnih infekcija
Preduslov za zdravlje čoveka, jeste i zdrav imunološki sistem. Ukoliko je oslabljen imunitet, organizam postaje podložniji različitim virusnim infekcijama.
Šta najviše utiče na loše funkcionisanje imunog sistema? Konstantan stres, hronični umor i iscrpljenost, neadekvatna ishrana, kao i loše životne navike, poput pušenja i konzumiranja alkohola, kao i slaba ili nikakva fizička aktivnost.
Virusi mogu uticati na bilo koji deo tela i mogu uzrokovati infekcije kao što su prehlada, grip, gastroenteritis ili herpes.
Prehlada je često prisutna virusna infekcija i obično uključuje simptome kao što su kijanje, zapušen nos, upaljeno grlo i kašalj. Simptomi prehlade traju nekoliko dana, ne više od jedne nedelje. Kod osoba, koje su više osetljive, može doći do upale sinusa ili ušiju. Prehlade su vrlo zarazne i šire se kapljicama putem kijanja ili kašljanja, koje sadrže infekciju. Prehlada se može javiti tokom cele godine, ali je ipak izraženija u zimskim mesecima. Prevencija je redovna higijena ruku.
Grip je respiratorna infekcija uzrokovana virusima. Postoji nekoliko različitih virusa gripa, A, B i C, od koga su najčešći A i B. Grip se na više načina razlikuje od prehlade. Simptomi gripa uključuju temperaturu, groznicu, glavobolju, bol i upalu grla i bol u mišićima. Za razliku od mnogih drugih virusnih respiratornih infekcija, kod mnogih ljudi grip može uzrokovati teške bolesti i komplikacije koje ugrožavaju život. Nakon prve pojave simptoma potrebno je tri do sedam dana da se organizam izbori sa virusima. Međutim, iscrpljenost organizma može da potraje mnogo duže. Prevencija je ishrana bogata vitaminima.
Gastroentritis je bolest digestivnog sistema, takođe uzrokovana virusima, kod koje su prvi simptomi dijareja ili povraćanje. Virus izazivaju bolest preko kontaminirane hrane ili vodom. Osim prvih simptoma, javljaju se i bol u stomaku i blago povišena temperatura.Zbog toga se virusni gastroenteritis u narodu često naziva „stomačni grip“, iako uzročnik ne spada u grupu Influenca virusa.
Herpes na usnama je veliki estetski problem, i stvara neprijatnost zbog toga. Postoji veliki broj herpes virusa, od kojih su najpoznatiji simpleks virusi, u kom se nalazi i herpes simplex. Herpes simpleks virusi se dalje dele na tip 1 (HSV-1) i tipa 2 (HSV-2).
Kod infekcije HSV-1, kao najčešće, prvi simptomi su nervoza, svrab, malaksalost i ponekad blago povišena temperatura, i peckanje na usnama, a dešava se i otok vratnih žlezda. Kod nekih osoba, usled pojave herpesa, javlja se i neprijatan zadah, kao i curenje iz nosa, ili sitni vodom ispunjeni mehurići na usnama. Za potpuno zaceljenje potrebno je i do 10 dana.
Simptomi virusnih infekcija
Virusne infekcije dolaze sa različitim simptomima u rasponu od blage do teške. Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti o kom delu tela se radi, vrsti virusa, starosti pacijenta i celokupnog zdravlja pogođene osobe.
Blaži simptomi mogu uključivati: kijanje, glavobolju, groznicu, bolove u mišićima, kašalj, osip, dijareju, temperaturu, povraćanje, slabost i malaksalost tela.
Teži simptomi uključuju: ukočen vrat, dehidraciju, zbunjenost, paralizu udova, bol u leđima, pospanost, smanjenu funkciju mokraćne bešike i creva.
Dijagnoza virusnih infekcija
Dijagnoza virusne infekcije obično se temelji na fizičkim simptomima i istorije bolesti. Stanje kao što je grip, uzrokovan virusom, obično je lako dijagnostifikovati, jer većina ljudi je i sama upoznata sa prvim simptomima. Druge vrste virusnih infekcija se teže dijagnostifikuju i možda se moraju raditi različiti testovi.
Postoje razni testovi za virusne infekcije, od kojih se najčešće radi analiza uzorka krvi, mokraće ili drugog materijala preuzetog iz zaraženog područja.
Lečenje virusa
Kada je telo izloženo virusnim česticama, imunološki sistem će pokušati uništiti te čestice i eliminisati ih iz sistema.
Oslabljen imunitet omogućava virusu da se lakše prikače na odgovarajuće ćelije, često dovodeći do opštih simptoma kao što su temperatura, groznica i bolovi u mišićima. Ovo takođe olakšava razmnožavanje virusa i na taj način napreduju simptomi sve dok se imunološki sistem na kraju ne izbori protiv virusa.
Način lečenja virusa zavisi od jačine imunološkog sistema pojedinca, njegovom ukupnom zdravlju, starosnoj dobi, ozbiljnosti stanja i vrsti virusa koji su uključeni.
Manje bolesti uzrokovane virusnim infekcijama obično zahtevaju samo kućno lečenje, dok ozbiljniji simpomi mogu zahtevati određeni medicinski tretman, a ponekad čak i lečenje duži vremenski period.
Kombinacija mogućnosti lečenja virusa, kao što su konvencionalna medicina, određena terapija i prirodna medicina može pomoći u borbi protiv infekcije, nadzora nad simptomima i jačanju imuniteta.
Važno je zapamtiti da lečenje virusa ne može biti ostvareno samo putem antibiotika, a neadekvatna upotreba antibiotika može dodatno oslabiti imunološki sistem.
Protiv sezonskih prehlada, gripa i alergijskog rinitisa treba se boriti tokom cele godine konzumiranjem svežeg voća i povrća, koji su bogat izvor vitamina i minerala neophodnih za metabolizam i besprekorno funkcionisanje imunološkog sistema.Treba unositi što više tečnosti, dovoljne količine vode, čajeva i dr. tokom dana i redovno se baviti sportom, makar i rekreativno kako bi osnažili organizam i dobro ga pripremili za predstojeći hladniji period kada se virusne infekcije mnogo češće javljaju.
Prirodni lek protiv virusa
U slučaju virusnih infekcija uzročnik se nalazi unutar ćelija domaćina, pa ga imunološki sistem ne može lako prepoznati. Potrebno je unositi u organizam što više vitamina, pre svega vitamin C, sirupe za jačanje imuniteta, kao i sveže voće i povrće. Najznačajniji izvori vitamina C jesu šipurak, sveža paprika, list peršuna, ren, ribizla, kelj, pa tek onda limun i ostali agrumi.
ĐUMBIR PROTIV PREHLADE
Ovaj odličan napitak je podjednako dobar za gotovo sve virusne infekcije kao preventiva. Potrebno je izrendisati koren đumbira, a zatim uzeti jednu do dve čajne kašičice i preliti sa malom šoljicom provrele vode. Neka odstoji oko desetak minuta, a onda popite vaš napitak. Slobodno po ukusu možete dodati i malo domaćeg meda,ali u mlak napitak(nikako u vruć,jer se lekovita svojstva gube), ukoliko ne volite sladak napitak, možete konzumirati i bez meda. Početni simptomi prehlade nestaju u vrlo kratkom periodu.
LIMUN I MED SPREČAVAJU VIRUSNE INFEKCIJE
Ovaj proveren recept slobodno možete piti kad god je prilika za to, a svakako je na prvom mestu kako biste sačuvali vaše zdravlje: Jednu malu kafenu kašičicu pomešati sa medom, a zatim iscediti sok od jednog celog limuna. Dodati pola čaše tople vode i sve zajedno dobro promešati .U toku dana možete popiti i do pet čaša vašeg zdravog napitka. Otpornost vašeg organizma biće sve bolja.
ŠIPURAK PROTIV VIRUSA
Ovaj narodni lek za prehladu pravi se vrlo jednostavno: sitno iseckati šipak, dovoljno za pet kašika. Prelite litrom hladne vode i ostavite neka prenoći. Ujutru zagrejte do ključanja i ponovo poklopite. Nakon sat vremena dobro iscedite i dodajte 2 kašike domaćeg meda. Možete koristiti napitak tokom dana.
ŠIPAK SA MALINOM
Za ovaj efikasan napitak potrebno vam je dve kašike sitno seckanih plodova šipurka, listova maline, a možete dodati I plodove brusnice. Sve sastojke staviti u čašu i preliti vrelom vodom . Pustitite neka odstoji oko dva sata. Nakon toga otklopite, procedite, a po želji možete zasladiti medom, ili ako ne volite slatko, možete i bez meda. Uživajte u napitku tokom dana.
ZOVA KAO LEK ZA PREHLADU I GRIP
Zovin cvet je odličan domaći lek za prehladu i grip u kombinaciji sa lipom. Jednu kašiku cveta zove i lipe prelite sa pola litra provrele vode i ostavite poklopljeno da odstoji oko pola sata. Kada prođe vremenski period, iscedite, zasladite i pijte najviše 2 dl čaja dva puta dnevno, obavezno pre jela. Najbolje pre doručka i večere.
REN, ŽALFIJA I MED PROTIV GRIPA I PREHLADE
Ovaj lekoviti recept je zaista efikasan za vaš organizam, jer je u pitanju prava vitaminska bomba za imunitet, koja uspešno eliminiše sve simptome virusne infekcije.
Za ovu vitaminsku bombu potrebno je 100 g rena 200 g žalfije 500 g kvalitetnog domaćeg meda. Oguliti ren,sitno ga naseckati i samleti zajedno sa očišćenim listovima žalfije.
Sve dobro promešati sa medom,da se sva tri sastojka lepo sjedine i naprave kompaktnu smesu. Spremiti u odgovarajuću staklenu teglu i odložiti na hladno i mračno mesto.
Ovaj prirodni lek možete uzimati po jednu malu kafenu kašičicu ujutru na prazan stomak i uveče pola sata pre odlaska na spavanje.
Zaštita od virusa
Kako vaš organizam stvara otpornost na razne virusne infekcije?
Virusne infekcije mogu biti uporne i trajati i do dve nedelje. Jako je bitno zaštiti svoj organizam pre infekcije, ili ukoliko je infekcija prošla, povratiti snagu organizmu. Način ishrane je jedan od najbitnijih uslova za zdrav i jak organizam.
Jedite hranu bogatu vitaminima poput narandže, šargarepe, grožđica, pasulja i jagoda. Zeleno povrće, kelj, kupus, brokoli, voće bogato vitaminom C, limun i ostali agrumi, šipurak i dr. Unosite u organizam što više tečnosti, vode i čajeva.
Postanite fizički aktivni, vežbajte više, uvedite više hodanja, vožnju biciklom ili plivanje. Bilo koja aktivnost utiče na vaš imunitet. Ukoliko ste preležali virusnu infekciju, hodanje 20 minuta dnevno, bez preteranog napora, može pomoći da se telo održi zdravim i da se vrati u optimalni oblik nakon infekcije.
Telo je elastično i nastaviće napredovati u pravim okolnostima. Briga o imunološkom sistemu ne samo da će ojačati vaše zdravlje, već će pomoći u odbrani virusa. Promene svakodnevnih navika možete uticati i zaštiti se od virusa:
Stvorite naviku redovnog pranja ruku
Redovno provetravajte prostorije u kojima boravite
Perite ruke sapunom i vodom; potrebno je oko 30 sekundi dobrog trljanja ruku
Uvek nosite sa sobom neko priručno antibakterijsko sredstvo ili antibakterijske vlažne maramice kojima ćete istrljajti ruke nakon dodirivanja predmeta na kioscima i liftovima, držača pokretnih stepenica, kolica u trgovinama I ostalih predmeta koje možete dodirivati u toku jednog dana.
Male ozlede i ogrebotine operite vodom i sapunom, a zatim stavite neku antibakterijsku mast, zaštitite zavojem koji bi trebalo da menjate svaki dan dok rana ne zaraste
Ako je neko od ukućana bolestan, neka za vreme dok zaraza traje koristi medicinsku masku za nos i usta. Antibakterijskim sredstvom brišite kvake, daljinske upravljače i druge predmete sa kojim bolesnik dolazi u kontakt.
